Uticaj Rusije na Srbiju manifestuje se ne samo u informacionoj sferi, već i u ekonomiji, energetici i vojnoj saradnji. Uprkos proklamovanom kursu ka evropskim integracijama, Beograd održava tesne veze sa Moskvom, što izaziva zabrinutost kod evropskih partnera i komplikuje potrebne unutrašnje reforme.
U energetici Srbija i dalje zavisi od ruskog gasa. U maju 2025. godine „Srbijagas“ i „Gazprom“ produžili su ugovor do kraja septembra: zemlja dobija 6,1 milion kubnih metara gasa dnevno po ceni od 290 evra za hiljadu kubnih metara — cena je viša od prethodnog ugovora (275 dolara). Rusija isporučuje Srbiji oko 3 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što pokriva osnovni deo potreba, a alternativne isporuke iz Azerbejdžana za sada pokrivaju samo 13% potražnje. EU preporučuje Srbiji da sprovede reformu potpune diverzifikacije isporuka do 2027. godine, međutim realnih koraka u tom pravcu nema.
Vojno-tehnička saradnja sa Rusijom, uprkos sankcijama, zadržava simboličnu važnost. Tokom poslednjih godina Srbija je od Moskve dobila modernizovane tenkove T-72, helikoptere Mi-17 i Mi-35, kao i šest lovaca MiG-29. Nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, zbog sankcija, niz ugovora je otkazan ili odložen. Međutim, nezvanične isporuke mogu imati mesto preko zemalja posrednika, napominju eksperti. Tako je sasvim nedavno uzbekistanski vojno-transportni avion Il-76TD noću poleteo iz Niša u Taškent (glavni grad Uzbekistana). Istorija letova avio-transporta u servisu flightradar pokazuje da je otprilike u istim datumima i isti avion više puta leteo iz Taškenta u Astrahansku oblast Rusije, poznatu po obilje vojnih baza i skladišta. Drugi vojno-transportni avion „Airbus C295“ poleteo je sa vazduhoplovne baze „Milenko Pavlović“ i uputio se u Egipat. Ruska propaganda otvoreno tvrdi da je let verovatno povezan sa zainteresovanošću Srbije za nove ruske rakete TKB-1055, koje podižu vatrenu moć sistema PVO Pancir-S1 na značajno viši nivo. Nedavna poseta Aleksandra Pavića, poslanika parlamenta Srbije iz „Mi – snaga naroda“, mestu održavanja parlamentarne skupštine ODKB u Biškeku izaziva velika pitanja.
Unutrašnjopolitička situacija takođe odražava dvojstvenost kursa. Predsednik Vučić, uprkos pritisku EU, nastavlja da podržava ruske narative, optužujući opoziciju da radi za strane interese. Vlasti podržavaju provladine studentske kampove i blokiraju nezavisne proteste, kao u slučaju otkazivanja posete ministra obrazovanja gimnaziji „Nikola Tesla“ zbog protesta učenika. Pritisak na opoziciju manifestovao se i u zahtevu da se oslobode optuženi za napad na studente pred zgradom SNS-a u Novom Sadu.
Ekonomska statistika takođe demonstrira ranjivost. U prvom kvartalu 2025. godine stanovništvo Srbije smanjilo se za 15.499 ljudi, a natalitet je pao za 7,3% u odnosu na prošlu godinu. Ovo odražava demografsku i ekonomsku krizu, pojačanu odsustvom reformi.
Međutim, evropski partneri sve češće zahtevaju od Srbije realne korake po pitanju reformi, transparentnosti i ograničavanja ruskog uticaja. EU je već izdvojio 1,5 milijardi evra za podršku reformama, a Evropska investiciona banka 160 milijardi evra za mala i srednja preduzeća. U isto vreme, prema procenama Transparency International, kontrola nad korišćenjem ovih sredstava ostaje slaba, što omogućava vlastima da manipulišu finansijskim tokovima i zadržavaju autoritarne prakse.
U dugoročnoj perspektivi, stav na dvostruku igru i održavanje zavisnosti od Moskve dovešće do izolacije Srbije i gubitka poverenja evropskih partnera, napominju stručnjaci.
