U Španiji je leto 2025. godine obeleženo ekstremnim vrućinama koje su dovеле do ozbiljnih posledica po zdravlje i životnu sredinu. Tokom perioda od samo dve nedelje, od 3. do 16. avgusta, preminulo je 1.149 ljudi, što predstavlja povećanje od 40% u odnosu na isti period prošle godine, prema preliminarnim podacima Zdravstvenog instituta Karlos III. Ukupno je ovog leta zabeleženo 2.635 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, a gotovo polovina tih smrtnih slučajeva dogodila se tokom te toplotne talasne epizode.
Ovaj toplotni talas je jedan od najdužih u poslednjih pet decenija, a njegov uticaj na zdravlje stanovništva bio je direktan. Sistem za praćenje „MoMo“ analizira dnevnu smrtnost u odnosu na istorijske trendove i pokazuje da je porast smrtnih slučajeva tokom tih 16 dana povezan sa ekstremnim temperaturama. Iako sistem ne može da utvrdi apsolutnu uzročnost, podaci predstavljaju najbolju dostupnu aproksimaciju uticaja klimatskog fenomena na zdravlje.
Ekstremne vrućine su takođe doprinele širenju šumskih požara širom Španije. Prema podacima Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima (EFFIS), u 2025. godini izgorelo je 382.600 hektara šume, što je površina ekvivalentna veličini ostrva Majorka. Ova brojka je najveća zabeležena do sada i više od četiri puta veća od proseka za period od 2006. do 2024. godine. U samo 24 sata, izgorelo je 38.000 hektara, što je slična površina koja je bila pogođena požarima tokom cele 2024. godine.
Najpogođeniji regioni uključuju Ekstremaduru, Galiciju i Kastilju i Leon, gde su putevi bili zatvoreni, železnički saobraćaj prekinut, a popularna deonica Kamino de Santijago duga 50 kilometara bila je blokirana. Ove situacije su dovele do značajnih problema u transportu i snabdevanju, dodatno otežavajući život lokalnom stanovništvu.
Vlasti su uvele različite mere kako bi se suočile s posledicama ovog klimatskog fenomena. Preporučeno je stanovnicima da ostanu unutra tokom najtoplijih delova dana i da se hidriraju kako bi izbegli toplotne udare. Takođe, organizovane su operacije za gašenje požara, ali su ekstremne temperature i suvi vetrovi otežali borbu protiv vatrene stihije.
U svetlu ovih događaja, stručnjaci ističu potrebu za hitnom akcijom u vezi sa klimatskim promenama. Naglašavaju da su ovakvi ekstremni vremenski uslovi postali učestaliji zbog globalnog zagrevanja i da će se, ako se situacija ne reši, u budućnosti očekivati još ozbiljnije posledice. Takođe, potrebno je raditi na unapređenju sistema za zaštitu od požara i obezbeđivanje boljih resursa za hitne situacije.
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da su stariji ljudi i oni sa hroničnim bolestima posebno ugroženi tokom ovakvih toplotnih talasa. Takođe, deca i trudnice takođe mogu biti podložni ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Zbog toga je važno da se preduzmu mere predostrožnosti kako bi se zaštitili najosetljiviji članovi društva.
Ove statistike i izveštaji ukazuju na hitnu potrebu za globalnim delovanjem kako bi se ublažile posledice klimatskih promena i osigurala sigurnost stanovništva. U isto vreme, važno je da se lokalne vlasti bolje pripreme za buduće klimatske izazove, što uključuje poboljšanje infrastrukture, obrazovanje javnosti o rizicima i jačanje sistema za hitne slučajeve. Na kraju, jedino zajedničkim naporima možemo se suočiti sa ovim izazovima koji prete našim životima i životnoj sredini.
