Neočekivani pomaci se dešavaju u globalnoj ekonomiji. Cebrova tabela Svetske ekonomske lige (WELT) za 2025. godinu pokazuje da brojne azijske i afričke nacije napreduju, dok evropske zemlje stagniraju ili nazaduju. Ovaj godišnji izveštaj, koji predstavlja meru za uporedni ekonomski uspeh različitih zemalja, sastavlja Britanski centar za ekonomska i poslovna istraživanja (Cebr) već 16 godina. Rangiranje zemalja se vrši prema njihovom projektovanom bruto domaćem proizvodu (BDP), ključnom pokazatelju ekonomskog zdravlja.
Prema projekcijama, do 2039. godine, najjače ekonomije će biti značajne i raznolike, sa zemljama poput Indije i Kine na vrhu. Naime, Indija bi mogla postati treća najveća ekonomija na svetu, dok se očekuje da BDP dostigne 12,821 biliona dolara. Ovaj rast je podržan povećanjem srednje klase i reformama koje se sprovode u zemlji. Kina, iako na drugom mestu sa BDP-om od 44,768 biliona dolara, suočava se sa nizom ekonomskih problema, uključujući visoku nezaposlenost i pad tržišta nekretnina. Predviđa se da će njen rast usporiti, što bi moglo uticati na njen status kao globalnog ekonomskog lidera.
Sjedinjene Američke Države ostaju na prvom mestu sa BDP-om od 53,457 biliona dolara. Iako se očekuje da će američka ekonomija nastaviti sa rastom, izazovi poput javnog duga i trgovinskih politika mogu uticati na njen razvoj. Ove projekcije ukazuju na to da će se globalna ekonomska moć preusmeriti, sa sve većim udelom Azije i Afrike.
Na listi najjačih ekonomija, Švedska je trenutno 30. sa BDP-om od 1,064 biliona dolara, ali će, prema predikcijama, pasti na 30. mesto do 2039. godine. Izrael, koji je trenutno 29., očekuje se da će se popeti na 28. mesto sa BDP-om od 1,102 biliona dolara. Egipat bi mogao postati 28. najveća ekonomija, dok se očekuje da će njegov BDP porasti na 1,149 biliona dolara.
Argentinska ekonomija se suočava sa teškim vremenima, s predviđenim padom BDP-a zbog krize, dok bi Ujedinjeni Arapski Emirati mogli zadržati 26. mesto sa BDP-om od 1,371 biliona dolara. Vijetnam, koji će se popeti na 25. mesto sa BDP-om od 1,41 biliona dolara, koristi prednosti premeštanja proizvodnje iz Kine.
Tajvan, poznat po proizvodnji poluprovodnika, suočava se s izazovima starenja stanovništva i konkurencije. Filipini, koji su na 23. mestu, beleže snažan ekonomski rast, što ih može postaviti među najjače ekonomije do 2039. godine. Švajcarska, koja se nalazi na 22. mestu, očekuje se da će njen BDP dostići 1,522 biliona dolara, ali će pasti za dva mesta zbog sporijeg rasta.
Bangladeš, koji se trenutno suočava s političkom nestabilnošću, ima potencijal za brzi rast i mogao bi se popeti na 21. mesto do 2039. godine. Poljska će, zahvaljujući snažnoj domaćoj potražnji, zadržati svoje mesto među najjačim ekonomijama sa BDP-om od 1,73 biliona dolara.
Holandija, koja se suočava s izazovima konkurentnosti, očekuje se da će zadržati 19. mesto sa BDP-om od 2,085 biliona dolara. Ekonomija Turske bi mogla porasti, uprkos prethodnim izazovima, dok Saudijska Arabija nastoji da diversifikuje svoju ekonomiju i postigne ekološke ciljeve.
Španija, Meksiko i Australija takođe se nalaze među najjačim ekonomijama, ali se suočavaju s brojnim izazovima. Indonezija i Kanada imaju pozitivne izglede za rast, dok Brazil i Francuska nastoje održati svoje pozicije uprkos unutrašnjim problemima.
Ove projekcije ukazuju na to da će se globalni ekonomski pejzaž nastaviti menjati, sa sve većim naglaskom na azijske i afričke ekonomije, dok će evropske zemlje, poput Švedske i Italije, verovatno stagnirati ili nazadovati. U budućnosti, globalna ekonomija će biti sve dinamičnija, a zemlje će morati da se prilagode novim izazovima i prilikama.
