Istraživanje francuskog Nacionalnog udruženja pogrebnih preduzeća (CNASF) otkriva da se sve više Francuza opredeljuje za „zelene“ sahrane koje ne štete prirodi. Ovaj trend pokazuje sve veću svest građana o ekološkim pitanjima i želju da njihov konačni ispraćaj bude u skladu sa principima očuvanja životne sredine.
Građani Francuske, prema podacima istraživanja, sve češće traže biorazgradive urne, kovčege od održivog drveta ili kartona, kao i opcije koje ostavljaju minimalan ekološki trag. Mediji, poput BFMTV-a, prenose da se sve više porodica odlučuje za opcije sahrane koje su ekološki prihvatljive i koje doprinose smanjenju zagađenja.
U skladu sa ovim trendom, na grobljima širom Francuske se otvaraju posebni prostori poznati kao „prirodni“ ili „ekološki“ grobovi. Ovi grobovi omogućavaju sahrane u zemlji bez korišćenja betonskih grobnica i hemikalija. Kovčezi se prave od neobrađenog drveta ili kartona, a metalni delovi se izbegavaju. Ovaj pristup ne samo da smanjuje ekološki otisak, već i omogućava da priroda ostane neokrnjena.
Osim toga, preporučuje se da se odustane od balzamovanja tela formaldehidom, supstancom koja zagađuje tlo i podzemne vode. Porodicama se savetuje da pokojnicima oblače odeću od prirodnih materijala, čime se dodatno smanjuje negativan uticaj na okolinu.
Preliminarna studija koju je sprovela Pariska fondacija za pogrebne usluge pokazuje da prosečna sahrana emituje ugljen-dioksid u količini koja je ekvivalentna vožnji automobila na udaljenosti od oko 4.000 kilometara. Upotreba hemikalija za očuvanje tela dodatno zagađuje zemljište, što postavlja nove izazove za ekološku svest. S druge strane, kremacija, iako sa nešto manjim uticajem, takođe doprinosi emisiji gasova staklene bašte, dioksina i žive. Francuski krematorijumi su od 2018. godine obavezni da koriste filtere za smanjenje emisije štetnih materija, ali i dalje ostaje pitanje njihovog uticaja na životnu sredinu.
Sve veći broj Francuza, prema rezultatima istraživanja, bira „zelene“ oblike sahrana. Ove opcije se smatraju načinima koji „poštuju život i posle smrti“. Ovaj pomak u razmišljanju ukazuje na to da se ekološke vrednosti sve više integrišu u sve aspekte života, uključujući i smrt i sahranu.
Promene u načinu na koji se sahranjuju preminuli odražavaju širu kulturološku i društvenu promenu, gde su ekološki principi postali važan deo svakodnevnog života. Očekuje se da će ovaj trend nastaviti da raste, s obzirom na sve veću svest o klimatskim promenama i potrebi za očuvanjem prirodnih resursa.
Osim ekoloških razloga, mnogi ljudi smatraju da „zelene“ sahrane pružaju duhovno ispunjenje i povezanost s prirodom. Ovaj pristup smrti može pomoći porodicama da se osećaju bolje u vezi sa svojim odlukama, znajući da su učinili nešto dobro za planetu.
U svetlu ovih informacija, može se zaključiti da se trend „zelenih“ sahrana ne odnosi samo na ekologiju, već i na promenu u načinu na koji društvo gleda na smrt i život. Ovaj novi pristup može doneti ne samo koristi za prirodu, već i emocionalno olakšanje za one koji ostaju iza, omogućavajući im da se oproste od svojih najmilijih na način koji je u skladu s njihovim vrednostima i verovanjima.
