Nastavnica iz nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, koja je već 16 godina na bolovanju, suočila se sa presudom Vrhovnog suda koja znači kraj njenog primanja pune plate. Prema informacijama koje su objavili nemački mediji, ona je od 2009. godine bila odsutna sa posla, a nije održala nijedan čas, ali je redovno primala svoju platu.
Ova nastavnica iz Duizburga kontinuirano je produžavala bolovanje, navodeći mentalne probleme kao razlog za svoju odsutnost. Tokom svih tih godina, posetila je lekara samo jednom, što je, prema njenim rečima, bilo zbog toga što pokrajina nije izdala odgovarajući nalog za medicinski pregled.
U aprilu ove godine, vlasti su joj konačno naložile da se podvrgne pregledu, ali je ona pokušala da izbegne ovaj nalog, podnoseći žalbu u kojoj je tvrdila da je nakon 16 godina bolesti nalog „više nije razumljiv“. Međutim, njen zahtev je odbio administrativni sud u Diseldorfu, a odluku je kasnije podržao i Visoki sud.
Sada je pred njom obaveza da se podvrgne pregledu kako bi se utvrdilo da li je zaista nesposobna za rad. U slučaju da lekar utvrdi da nije sposobna, ona će izgubiti pravo na punu platu i preći na umanjenu penziju, a takođe će morati da snosi troškove procedure.
Iako se čini da je njen slučaj ekstreman, ona nije jedina koja je imala ovako duga odsustva sa posla zbog bolesti. U Italiji, nastavnica Cinzija Paolina De Lio nije dolazila na posao čak 20 godina tokom svoje 24-godišnje karijere. Nakon brojnih sudskih procesa, Vrhovni kasacioni sud je označio njeno ponašanje kao „stalnu i apsolutnu nesposobnost“, potvrdivši njeno otpuštanje iz škole blizu Venecije.
Ovi slučajevi otvaraju pitanje o zloupotrebi bolovanja i sistemu koji omogućava dugotrajna odsustva. Dok neki smatraju da je potrebno pružiti podršku osobama sa mentalnim problemima, drugi ističu da se ovakvi slučajevi moraju pažljivo ispitati kako bi se sprečile zloupotrebe sistema.
U nemačkom obrazovnom sistemu, kao i u mnogim drugim, bolovanja su regulisana zakonom, ali se postavlja pitanje koliko su ti zakoni efikasni kada se suočavaju sa ovakvim ekstremnim slučajevima. Bez obzira na to, sudska odluka u ovom slučaju naglašava potrebu za proverom zakonskih okvira i propisa koji se odnose na dugotrajna bolovanja i prava zaposlenih.
Iako se ova nastavnica iz Duizburga suočava sa ozbiljnim posledicama, njen slučaj takođe može poslužiti kao upozorenje drugim zaposlenima da je važno biti odgovoran prema svojim obavezama i ne zloupotrebljavati sistem. U svetu gde mentalno zdravlje postaje sve važnije, teškoće koje se mogu pojaviti u vezi s bolovanjem moraju se pažljivo razmotriti, a svaki slučaj treba tretirati individualno.
U svakom slučaju, očekuje se da će ovaj slučaj izazvati diskusiju o bolovanjima u obrazovnim institucijama, kao i o načinu na koji se slične situacije rešavaju u budućnosti. Da li će se sistem promeniti i kako će se to odraziti na prava zaposlenih i njihove obaveze ostaje da se vidi. U međuvremenu, nastavnica iz Duizburga je na putu da se suoči sa novim izazovima koji će odrediti njen profesionalni život.
