Naučni tim predvođen profesorom Li Baoguo sa Severozapadnog univerziteta u kineskoj provinciji Šansi prvi put je zabeležio da džinovske pande koriste predmete kao alate. Ova otkrića, objavljena u časopisu „Current Biology“, predstavljaju prvi naučni dokaz o korišćenju alata kod ovih životinja. Istraživanje je pokazalo da pande, osim što konzumiraju bambus i odmaraju se, koriste štapove i komade bambusa za češanje teško dostupnih mesta, što nije ranije dokumentovano.
Istraživač Jang Bin, član tima sa Instituta za zoologiju u Šansiju, naglasio je važnost istraživanja korišćenja alata u proučavanju životinja, jer to otkriva poreklo i kognitivne sposobnosti vrsta. Pande su sposobne da koriste alat jednom prednjom šapom zahvaljujući jedinstvenom „lažnom palcu“, dok druge vrste medveda obično koriste obe šape u sličnim situacijama.
Tokom 50 dana posmatranja 18 pandi u zarobljeništvu, istraživači su zabeležili više od 300 slučajeva upotrebe alata. U posmatranju je učestvovalo 10 ženki i osam mužjaka uzrasta od tri do 12 godina. Tim je došao do zapažanja da pande ne samo da koriste alat direktno, već ga ponekad i pripreme pre upotrebe, što predstavlja osnovni oblik izrade alata, iako ne dostiže složenost nekih drugih vrsta.
Ovo ponašanje sugeriše da pande imaju sposobnost razumevanja uzroka i da mogu kratkoročno planirati. Svesno koriste predmete da bi se počešale na teško dostupnim mestima. Za razliku od mnogih vrsta koje koriste alate prvenstveno za ishranu, pande ih koriste za negu tela.
Iako se često smatraju sporim i nezgrapnim životinjama, nova opservacija pokazuje da pande poseduju složenije kognitivne sposobnosti nego što se ranije pretpostavljalo. Ova otkrića imaju značajnu vrednost za razumevanje evolucije korišćenja alata u životinjskom svetu, s obzirom na to da je upotreba alata kod velikih sisara retko dokumentovana.
Ukratko, istraživanje o korišćenju alata kod džinovskih pandi otvara nova pitanja o njihovim kognitivnim sposobnostima i ponašanju. Ova otkrića ne samo da doprinose boljem razumevanju pandi, već i šire, kako se kognitivnost i upotreba alata razvijaju kod različitih vrsta. U svetu zoologije, ovo je značajan korak ka razumevanju kompleksnosti životinjske inteligencije i sposobnosti prilagođavanja.
