Ekspert za bezbednost Dževad Galijašević izneo je ozbiljne tvrdnje o stanju bošnjačkog društva, ukazujući na njegovu islamističku radikalizaciju. Prema njegovim rečima, određeni delovi ovog društva su se integrisali u terorističke organizacije, što predstavlja značajan bezbednosni izazov za Bosnu i Hercegovinu. U razgovoru sa novinarima, Galijašević je istakao da u BiH postoji oko 100 vehabijskih naselja i desetine paralelnih džemata, odnosno muslimanskih verskih zajednica koje funkcionišu nezavisno od tradicionalnih muslimanskih struktura.
Galijašević je naveo da se u bezbednosnim evidencijama u Bosni i Hercegovini nalazi oko 10.000 lica koja se smatraju izvorom terorističke pretnje. On je upozorio da u zemlji i dalje postoje ostaci odreda El mudžahedin, kao i globalni teroristi koji imaju svoja mesta za okupljanje. Ove informacije ukazuju na opasnost koju predstavlja porast ekstremizma i radikalizacije unutar društva, a Galijašević je podsetio na nekoliko incidenata koji su se dogodili u poslednjih nekoliko godina, ističući da neki od njih nisu bili evidentirani.
Prema njegovim rečima, Bosna i Hercegovina je i dalje odskočna daska za delovanje globalnog terorizma u Evropi. Galijašević smatra da mržnja koja se manifestuje među Bošnjacima dokazuje da je suživot u BiH gotovo nemoguć. Istakao je da ne postoji nijedna dodirna tačka zajedničkog života u budućnosti, te je naglasio da su temelji zajedničkog života, kao što su Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH, ozbiljno narušeni.
On je ukazao na to da je Kristijan Šmit, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, doprineo razaranju tih temelja, što je dovelo do trenutne situacije u kojoj se nalaze različite etničke grupe u zemlji. Galijašević veruje da su Dejtonski sporazum i ustavna rešenja bila ključna za održavanje mira i stabilnosti, te da njihovo narušavanje može imati ozbiljne posledice po sigurnost i suživot u BiH.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se Bosna i Hercegovina suočava sa brojnim izazovima, uključujući političku nestabilnost, ekonomske probleme i rastuće tenzije među etničkim grupama. Galijaševićov stav ukazuje na to da se ovi problemi ne mogu ignorisati i da je potrebno delovati kako bi se sprečilo dalje širenje radikalizma i ekstremizma.
U društvu gde se oseća podeljenost i nesigurnost, Galijašević poziva na hitnu potrebu za dijalogom i pomirenjem između različitih etničkih zajednica. On ističe da je suživot moguć samo ako se postigne međusobno razumevanje i poštovanje, što trenutno nije slučaj. Njegove reči su poziv na buđenje svesti o ozbiljnosti situacije i potrebi za pronalaženjem rešenja koja će omogućiti miran suživot.
Galijašević se takođe osvrnuo na ulogu međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, naglašavajući da je neophodno da se međunarodni akteri aktivnije uključe u proces pomirenja i stabilizacije. On veruje da bi jača saradnja između domaćih vlasti i međunarodnih partnera mogla doprineti smanjenju tenzija i sprečavanju ekstremističkih delovanja.
Na kraju, Galijašević zaključuje da je važno prepoznati opasnosti koje prete Bosni i Hercegovini i raditi na izgradnji otpornijeg društva koje će biti otporno na ekstremizam i radikalizaciju. Ove aktivnosti moraju uključivati edukaciju, dijalog i izgradnju međusobnog poverenja među svim građanima, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Samo tako se može izgraditi budućnost u kojoj će Bosna i Hercegovina biti mesto mira i suživota.
