Džejms Kameron i Kristofer Nolan su dva reditelja koja su ostavila dubok trag u savremenoj kinematografiji. Nakon uspeha filma „Openhajmer“, koji je 2024. godine osvojio nekoliko Oskara, Kameron se oglasio i izrazio svoja mišljenja o ovom ostvarenju. On smatra da je film previše usmeren na ličnost Roberta Openhajmera, tvorca nuklearnog oružja, a nedovoljno na žrtve koje su te bombe izazvale.
U razgovoru za medije, Kameron je istakao važnost razumevanja posledica korišćenja atomskih bombi, posebno u kontekstu tragedije koja je zadesila Japan i odnela preko 250.000 života. Kameron planira da se bavi ovom temom kroz adaptaciju knjige „Duhovi Hirošime“ Pelegrina, koja će biti objavljena u avgustu. On smatra da je ključno ukazati na katastrofalne posledice nuklearnog oružja, nešto što je, prema njegovim rečima, „Openhajmer“ propustio da prikaže.
Kameron je izrazio svoje divljenje prema načinu na koji je Nolan konstruisao film, ali je istovremeno ukazao na ono što smatra da je nedostatak. „Zanimljivo je šta je Nolan odlučio da izostavi. Obožavam način na koji je film napravljen, ali je opet propustio jednu važnu stvar. Jer nije da Openhajmer nije znao kakve će posledice biti od atomske bombe“, rekao je Kameron.
U razgovoru je dodao da ne voli da kritikuje tuđe filmove, ali da se u „Openhajmeru“ može primetiti samo jedan kratak trenutak u kojem se prikazuju žrtve bombardovanja, odnosno ugljenisana tela. „Imao sam utisak da je tema izbegnuta. Ne znam da li su studio ili Kris smatrali da je to ‘treća šina’ koju nisu želeli da dotaknu, ali ja imam pravo na tu ‘šinu’“, zaključio je Kameron.
Ovaj dijalog između dva velikana savremenog filma dovodi do važnog pitanja o odgovornosti umetnika u prikazivanju istorijskih događaja. Dok Nolan kroz „Openhajmer“ istražuje moralne dileme i lične borbe Roberta Openhajmera, Kameron se okreće žrtvama i posledicama koje su te odluke imale na čovečanstvo.
S obzirom na to da su oba reditelja poznata po svojim ambicioznim projektima, Kameronov pristup može otvoriti nova pitanja o načinu na koji se u filmovima prikazuje rat, nasilje i ljudska patnja. Njegova namera da adaptira „Duhove Hirošime“ ukazuje na težnju da se kroz umetnost skrene pažnja na istorijske traume i njihove dugoročne posledice.
Kameron se, takođe, osvrnuo na to kako se umetnost može koristiti kao sredstvo za podizanje svesti o važnim pitanjima. U vremenu kada se često zaboravljaju ili minimiziraju posledice ratova i katastrofa, njegov projekat predstavlja pokušaj da se ti glasovi čuju. „Važno je biti svestan posledica od atomskih bombi“, naglasio je on, dodajući da je to nešto što ne bi smelo da se zaboravi.
Kameronov plan da se bavi ovom temom može biti dobar podstrek za druge umetnike da razmotre kako i zašto prikazuju određene događaje u svojim delima. Kroz dijalog između Kamerona i Nolana, vidi se da umetnost ne mora nužno biti samo refleksija stvarnosti, već i sredstvo za promišljanje o njoj.
Kako se priprema za svoj novi projekat, Kameron poziva na dublje razumevanje i empatično sagledavanje žrtava, što može doneti novu dimenziju u diskusijama o ratu i miru, kao i o odgovornosti umetnika prema društvu. Na kraju, ova rasprava između dva reditelja može podstaknuti publiku na razmišljanje o tome kako film može oblikovati naše razumevanje istorije i ljudske sudbine.
