Džejms Kameron, poznati reditelj, izneo je nedavne kritike na račun Netfliksa i njegove strategije distribucije filmova, posebno u kontekstu dodele Oskara. Uoči premijere svog novog filma „Avatar: Vatra i pepeo“ 19. decembra, Kameron je u podkastu „The Town“ razgovarao o problemima koje donosi praksa prikazivanja filmova u bioskopima samo kako bi se ispunili uslovi za nominaciju za Oskara.
Kameron je objasnio da je praksa Netfliksa da prikazuje filmove u bioskopima samo kratko vreme – često nedelju ili deset dana – kako bi zadovoljili kriterijume za nominaciju, problematična. „Mislim da je to problematično“, izjavio je reditelj, naglašavajući da su njegovi filmovi, kao što su „Osmog putnika“, „Titanik“ i serijal „Avatar“, neraskidivo vezani za bioskopsko iskustvo.
Za Kamerona, svrha Oskara je da vrednuje filmove koji su stvoreni za bioskopsko prikazivanje. „Oskari, za mene, ne znače ništa ako se film nije prikazivao u bioskopu“, dodao je. Predložio je strože kriterijume, sugerišući da bi filmovi trebali da se takmiče samo ako su prikazani u značajnoj distribuciji, u najmanje 2000 bioskopa, tokom mesec dana.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je Netfliks postao značajan igrač na dodeli Oskara, sa mnogim nominacijama za najbolji film, uključujući naslove poput „Na zapadu ništa novo“ i „Moć psa“. Međutim, striming servis je često bio kritikovan zbog svoje strategije, a neki filmovi su smatrani „mamcima za Oskare“. Na primer, film „Maestro“ iz 2023. izazvao je sumnju, dok je „Emilija Perez“ prošle godine izazvao burne reakcije u filmskoj zajednici.
S obzirom na to da se Oskari približavaju, Netfliks se suočava s izazovima. Njihovi filmovi za dodelu Oskara za 2026. godinu, uključujući „Frankenštajn“, „Kuću dinamita“ i „Džej Keli“, smatraju se filmovima sa određenim manama, a nijednoj od njih nije zagarantovana nominacija. Ipak, očekuje se da će „Frankenštajn“ Giljerma del Tora, sa Oskarom Ajzakom u glavnoj ulozi, biti jedan od glavnih kandidata za nominaciju.
Ove komentare Džejmsa Kamerona o Netfliksu i Oskarima otvaraju važno pitanje o budućnosti filmske industrije i o tome šta zapravo čini film „filmom“. U svetu gde striming servisi postaju sve uticajniji, može se postaviti pitanje da li bi tradicionalne prakse i kriterijumi dodele nagrada trebalo da se prilagode novim realnostima ili je potrebno očuvati određene standarde koji su postavljeni kroz istoriju bioskopa.
Kameronova kritika može doneti potrebnu debatu unutar filmske industrije o tome kako se vrednuju filmovi i šta treba da rade striming servisi da bi postali ozbiljni kandidati za prestižne nagrade. Sa jedne strane, striming platforme nude nove mogućnosti za distribuciju i pristup filmovima, ali s druge strane, postavlja se pitanje da li je bioskopsko iskustvo nešto što se može zanemariti kada se govori o kvalitetu filma.
U svakom slučaju, Džejms Kameron je svojim izjavama izazvao važne rasprave o budućnosti filmske industrije, a njegovi argumenti će sigurno biti predmet rasprave među kritičarima, producentima i ljubiteljima filma. Kako se svet filma razvija, ostaje da se vidi kako će se ove promene odraziti na dodelu Oskara i na način na koji se filmovi prave i prikazuju u budućnosti.
