Dušan Miklja, poznati književnik i teoretičar, nedavno je izrazio zabrinutost zbog sveprisutnog straha koji se javlja u društvu kada je u pitanju veštačka inteligencija (VI). U razgovoru za medije, Miklja je istakao da je VI već počela da oblikuje kreativni svet, što izaziva brojne etičke, književne i društvene dileme.
Miklja je, govoreći o trenutnom stanju umetničkog stvaralaštva, naglasio da su mnogi pisci i umetnici suočeni sa izazovom kako da se nose sa tehnologijom koja može da generiše tekstove, priče i čak romane. On je ukazao na to da je veštačka inteligencija već postigla nivo u kojem može da piše sadržaj koji je često kvalitetan, ali se postavlja pitanje autentičnosti i duhovne vrednosti takvog stvaralaštva.
## Strah od VI i njenog uticaja na književnost
Miklja smatra da je strah od VI dublji nego što se čini na prvi pogled. U modernom društvu, gde tehnologija igra sve značajniju ulogu, umetnici su često zabrinuti za svoje mesto u svetu u kojem mašine mogu da preuzmu kreativne zadatke. On ističe da se ovaj strah može videti u raznim umetničkim krugovima, gde se postavlja pitanje da li će ljudi moći da zadrže svoju kreativnost i jedinstvenost u svetu koji postaje sve više automatizovan.
Miklja objašnjava da je u literarnim krugovima sve više rasprava o tome kako veštačka inteligencija može promeniti način na koji čitamo i doživljavamo književnost. Mnogi se pitaju da li će VI jednog dana moći da stvara dela koja su na istom nivou kao ona koja pišu ljudi. Ovaj fenomen izaziva strah, ali i radoznalost.
## Etika i budućnost književnosti
Jedan od ključnih problema koje Miklja ističe jeste etička dimenzija korišćenja veštačke inteligencije u stvaranju književnosti. Da li je ispravno da mašine pišu knjige, i ako jeste, ko bi trebao da bude priznat kao autor? Ova pitanja postavljaju se sve češće, a odgovori na njih mogu imati dalekosežne posledice po književnost i umetnost u celini.
Miklja ukazuje na to da se u svetu umetnosti već vode debate o tome kako definisati autorstvo u eri VI. U nekim slučajevima, veštačka inteligencija može da generiše sadržaj koji je izuzetno sličan onome što bi napisao čovek, što dodatno komplikuje stvari. U tom kontekstu, on naglašava da bi trebalo razviti nove smernice i pravila koja bi regulisala upotrebu VI u kreativnom stvaralaštvu.
## Kreativnost u eri VI
Miklja takođe veruje da bi umetnici mogli da vide veštačku inteligenciju kao alat, a ne kao konkurenciju. Mnogi kreativci već koriste VI da bi unapredili svoje radove, istražili nove stilove i ideje. Ovo može otvoriti nove mogućnosti za saradnju između ljudi i mašina, gde bi VI mogla da pomogne u procesu stvaranja, ali ne bi zamenila ljudsku kreativnost.
On naglašava da je ključno da umetnici i dalje istražuju svoje unutrašnje svetove i emocije, jer je to ono što čini njihova dela jedinstvenim i autentičnim. U svetu gde veštačka inteligencija može da imitira, ljudska osećanja i iskustva ostaju nezamenljivi.
## Zaključak
Na kraju, Dušan Miklja poziva na otvorenu diskusiju o ulozi veštačke inteligencije u književnosti i umetnosti. Smatra da je važno da se ne plašimo tehnologije, već da naučimo kako da je koristimo u svoju korist. U eri brzih promena, umetnici bi trebali da prihvate izazove koje donosi veštačka inteligencija i da istraže nove horizonte kreativnosti.
Miklja veruje da je budućnost književnosti u ljudskoj sposobnosti da se prilagodi i evoluira. U tom smislu, veštačka inteligencija može postati partner u stvaranju, a ne prepreka. Njegove reči podsećaju nas da je umetnost, bez obzira na tehnologiju, uvek bila i biće odraz ljudskog iskustva, emocija i kreativnosti.
