Sud u Budvi osudio je državljanina Srbije, Ž.M. (52), na 32 dana zatvora zbog vožnje pod dejstvom heroina. Ova presuda dolazi nakon što je Ž.M. 14. juna upravljao vozilom koje je prethodno bilo isključeno iz saobraćaja zbog drugih prekršaja. Tokom suđenja, dokazano je da je vozač bio pod uticajem droge, što je dodatno pogoršalo njegovu situaciju.
Prema informacijama iz suda, sutkinja je odlučila da Ž.M. bude upućen u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) u Spuž na izdržavanje kazne, pre nego što presuda postane pravosnažna. Razlog za ovu odluku jeste bojazan da bi, kao strani državljanin, mogao da osujeti izvršenje kazne boravkom na slobodi. Ova mera ima za cilj da obezbedi da Ž.M. izdrži kaznu i da ne pokuša da pobegne, što se, nažalost, može dogoditi u situacijama kada su u pitanju strani državljani.
Iako je kazna od 32 dana zatvora relativno kratka, ona ukazuje na ozbiljnost situacije i potencijalne opasnosti vožnje pod dejstvom droga. Vožnja pod uticajem heroina može dovesti do ozbiljnih saobraćajnih nesreća, a takvi prekršaji se često kažnjavaju strogo u cilju zaštite javnosti. Zakonodavstvo u mnogim zemljama, uključujući Crnu Goru, predviđa oštre kazne za vožnju pod dejstvom droga, kako bi se smanjio broj incidenata na putevima.
Nakon izdržane kazne, Ž.M. će, na osnovu posebne odluke, biti proteran iz Crne Gore. Ova odluka može biti posledica ne samo njegovih krivičnih dela, već i činjenice da je stranac u zemlji. Proterivanje stranih državljana koji su počinili krivična dela postalo je uobičajena praksa u mnogim zemljama, jer se time šalje jasna poruka da se prema kršenju zakona mora postupati ozbiljno, bez obzira na to da li je počinilac domaći ili stranac.
Ova situacija takođe osvetljava širi problem zloupotrebe droga i njihove posledice na društvo. Heroinski zavisnici često se suočavaju sa teškim posledicama, ne samo po svoje zdravlje, već i po svoje socijalne i pravne status. Zavisnost od heroina može dovesti do kriminalnog ponašanja, što dodatno komplikuje situaciju i otežava rehabilitaciju zavisnika.
U poslednje vreme, pitanje zloupotrebe droga postalo je sve prisutnije u javnim diskusijama. Načini kako se društvo bori protiv ovakvih problema uključuju različite pristupe, od prevencije do rehabilitacije. Države često ulažu u edukaciju i programe podrške za zavisnike, kako bi ih osnažili da se izbore sa svojim problemima i vrate se normalnom životu. Ipak, ovo zahteva vreme, resurse i saradnju različitih sektora društva.
Uprkos naporima da se smanji zloupotreba droga, izazovi ostaju veliki. Vožnja pod dejstvom droga predstavlja ne samo pravno, već i etičko pitanje. Kako se društvo razvija, tako se moraju razvijati i načini suočavanja sa ovim fenomenom. Uključivanje zajednice u prevenciju i rehabilitaciju može biti ključno za smanjenje broja ovakvih incidenata u budućnosti.
U zaključku, slučaj Ž.M. iz Budve je podsetnik na ozbiljnost problema vožnje pod dejstvom droga i potrebu za snažnim zakonima koji će štititi javnost. Takođe, važno je da se nastavi sa radom na edukaciji i rehabilitaciji kako bi se smanjila stopa zavisnosti i povezanih krivičnih dela. Ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje i podsticaj za sve nas da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i doprinosimo sigurnijem društvu.
