Danska i Norveška su danas ponovo otvorile svoje aerodrome nakon privremenog zatvaranja usled uočenih dronova u njihovoj blizini. Aerodrom Kopenhagen je bio zatvoren skoro četiri sata, a rad je nastavljen oko 00:30 po lokalnom vremenu. Danska policija nije mogla da potvrdi tip ili broj dronova koji su primećeni, a zamenik inspektora Jakob Hansen izjavio je da nije poznato odakle dronovi dolaze niti gde su leteli nakon što su viđeni.
U Norveškoj je takođe došlo do slične situacije. Aerodrom u Oslu je bio zatvoren gotovo četiri sata zbog detektovanog drona u blizini, a ponovo je otvoren oko 04:30 po lokalnom vremenu. Ove situacije izazvale su značajne smetnje u vazdušnom saobraćaju, a prema podacima sa sajta Flightradar24, najmanje 35 letova ka Kopenhagenu je preusmereno zbog zatvaranja aerodroma.
U ponedeljak uveče, danska policija je potvrdila da su uočena dva do tri velika drona u okolini Aerodroma Kopenhagen. Ovo je izazvalo obustavu svih poletanja i sletanja na ovom aerodromu. Na pitanje novinara da li se može pretpostaviti da su dronovi možda ruskog porekla, Hansen je odgovorio da to ne može da potvrdi, niti opovrgne.
Ovaj incident dolazi u kontekstu sve većih tenzija u Europi, posebno u svetlu nedavnih izjava ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je spomenuo rusko „kršenje“ vazdušnog prostora NATO-a u Kopenhagenu. Ipak, nije naveo konkretan izvor ove informacije.
Dronovi su postali sve prisutniji u savremenom vazdušnom prostoru, a njihova upotreba može biti kako komercijalna, tako i vojne prirode. Međutim, njihovo neovlašćeno letenje u blizini aerodroma predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti avio-saobraćaja. U takvim slučajevima, vlasti su primorane da preduzmu hitne mere kako bi zaštitile putnike i osoblje.
U Danskoj, policija je najavila da će preduzeti određene mere u okviru istrage o ovim dronovima, ali nije detaljno objasnila o kakvim merama se radi. S obzirom na sve veću zabrinutost oko upotrebe dronova, posebno u kontekstu geopolitičkih napetosti, vlasti će verovatno pojačati nadzor i kontrole u vazdušnom prostoru.
Aerodromi, kao ključne tačke u međunarodnom saobraćaju, često su meta raznih incidenata, a uočavanje dronova u njihovoj blizini može izazvati paniku i haos. U ovom slučaju, putnici su morali da čekaju skoro četiri sata pre nego što su letovi ponovo mogli da se odvijaju. Ovakve situacije ne samo da ometaju putovanja, već mogu imati i finansijske posledice za avio-kompanije i aerodrome.
U situaciji kada su se pojavili dronovi, bilo je važno brzo reagovati kako bi se osigurala sigurnost svih putnika. U ovom slučaju, brzo zatvaranje aerodroma pokazuje ozbiljnost s kojom se vlasti odnose prema potencijalnim pretnjama. Iako se situacija na kraju smirila i aerodromi su ponovo otvoreni, pitanje porekla i namene dronova ostaje neodgovoreno, što može izazvati dodatne tenzije.
Kako tehnologija napreduje, tako i upotreba dronova postaje sve sofisticiranija, a sa tim dolaze i nove bezbednosne pretnje. U svetlu ovih događaja, važno je da vlasti ne samo da reaguju na trenutne pretnje, već i da razvijaju strategije za buduće izazove u vazdušnom saobraćaju i bezbednosti. Ove situacije će sigurno pokrenuti dalju debatu o regulaciji i kontroli dronova, kao i o njihovoj upotrebi u civilne i vojne svrhe.
