Danska premijerka Mete Frederiksen nedavno je izjavila da je pojava dronova u danskom vazdušnom prostoru samo početak i da će se situacija pogoršati, postajući mnogo ozbiljnija. Ova izjava dolazi u kontekstu povećane bezbednosne napetosti u Evropi, koja se suočava sa pretnjama koje proističu iz sukoba u Ukrajini. Frederiksen je naglasila važnost da Evropa razmotri nove bezbednosne izazove i načine na koje može odgovoriti na njih, kako bi se suzbila potencijalna pretnja.
Premijerka je uporedila trenutnu situaciju sa periodom između dva svetska rata, ističući da kontinentalna Evropa sada prolazi kroz slične izazove kao što su pretnje iz “stvarnog rata” u Ukrajini. Ovaj sukob je rezultirao pojavom hibridnog rata koji se vodi protiv Ukrajine i uključuje različite strategije, kao što su korišćenje dronova, sajber napadi i sabotaže. Frederiksen je upozorila da hibridni rat ima za cilj da izazove podele i destabilizaciju unutar EU, te da se ne može očekivati da će se situacija smiriti samo jačanjem vojnog kapaciteta.
Njene izjave su izrečene u trenutku kada se lideri Evropske unije okupljaju na neformalnom sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, gde će se razgovarati o bezbednosti i situaciji u Ukrajini. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, takođe će učestvovati u ovim razgovorima putem video-linka, što dodatno naglašava važnost teme. Nakon ovog sastanka, planiran je i širi sastanak Evropske političke zajednice.
Recentni incidenti sa dronovima izazvali su zabrinutost u Danskoj i širem nordijskom regionu, što je dodatno zakomplikovalo pripreme za ove sastanke. Pojava dronova nije samo tehnički izazov, već i pitanje nacionalne i regionalne sigurnosti. U svetlu ovih događaja, više zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Poljsku, Švedsku, Britaniju, Ukrajinu i Sjedinjene Američke Države, ponudilo je podršku kako bi se obezbedilo da sastanci prođu bez problema.
Frederiksen je naglasila da je važno da evropske zemlje shvate ozbiljnost pretnji koje dolaze iz hibridnog rata. Ovaj oblik rata, koji kombinuje konvencionalne i nekonvencionalne metode, predstavlja izazov za tradicionalne bezbednosne strategije. Dronovi se koriste ne samo za vojne operacije, već i za prikupljanje obaveštajnih podataka i potkopavanje sigurnosti. U tom smislu, evropske zemlje moraju razviti sveobuhvatne strategije koje će obuhvatiti sve aspekte bezbednosti, uključujući sajber bezbednost i zaštitu kritične infrastrukture.
Pored toga, Frederiksen je istakla da se situacija neće rešiti samo kroz vojno jačanje. Potrebna su i politička rešenja i međunarodna saradnja kako bi se adresirali uzroci nestabilnosti. Hibridni rat zahteva prilagođavanje i inovacije u pristupu bezbednosti, a evropske zemlje moraju biti spremne na to.
U svetlu globalnih pretnji i promena u bezbednosnom okruženju, važno je da Evropa ostane jedinstvena i proaktivna. Neophodno je da se razvije zajednička strategija koja će obuhvatiti sve članice EU, kako bi se osiguralo da su svi pripremljeni za suočavanje sa izazovima koji dolaze.
Na kraju, situacija u Danskoj i širem nordijskom regionu služi kao upozorenje za sve evropske zemlje. Pojava dronova nije samo lokalni problem, već deo šireg trenda koji zahteva pažnju i akciju na nivou cele Evrope. S obzirom na to da se svet suočava sa sve složenijim bezbednosnim izazovima, evropske zemlje moraju raditi zajedno kako bi obezbedile stabilnost i sigurnost na kontinentu.
