Dronovi su u poslednjim danima izazvali ozbiljne incidente u Crnom moru, potapajući dva trgovačka broda i izazivajući požar na trećem, u ekskluzivnim ekonomskim zonama Rumunije i Bugarske. Ovi napadi, koji su se dogodili 5. i 6. oktobra, rezultirali su smrću najmanje dva pomorca, a ukrajinske vlasti su okrivile Rusiju za napade. Međutim, vlasti Rumunije i Bugarske nisu jasno identifikovale napadača, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema izveštaju, turski brod pod imenom Royad Mammadov potonuo je 5. oktobra u blizini rumunske obale, dok je prevozio žito iz ukrajinske luke Izmail ka Italiji. Rumunska pomorska uprava je saopštila da je do incidenta došlo usled požara na brodu, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rumunije potvrdilo da su 11 članova posade spašeni, ali su dva pomorca izgubila život. Tri povređena mornara prevezena su u bolnicu u Konstanci.
Adrijan Mihalčoju, lider rumunskog sindikata slobodnih pomoraca, izjavio je da su brod napali ruski dronovi, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je napad izvršen pomoću dva ruska drona. Na brodu su se nalazili članovi posade iz Azerbejdžana i Indije, a kapetan broda je poginuo.
Samo dan kasnije, u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Bugarske, dronovi su pogodili dva trgovačka broda, što predstavlja prvi poznati napad na brodove u toj oblasti. Brod Alfa Watan, koji je plovio iz Egipta ka Rumuniji, pretrpeo je ozbiljna oštećenja i potonuo, dok je trajekt Dioscuria zatekao samo prevrnuti čamac za spasavanje. Potraga za članovima posade ovog broda se nastavlja. Drugi brod, pod zastavom Palaua, zapalio se, a trajekt je uspeo da spasi svih 18 članova posade, od kojih su neki prevezeni u bolnicu u Varni zbog teških povreda.
Premijer Bugarske, Rumen Radev, opisao je napad kao „grubo kršenje međunarodnog i pomorskog prava“ i sazvao hitan sastanak sa predstavnicima ministarstava i bezbednosnih službi. U međuvremenu, poreklo dronova ostaje nejasno, iako neki izvori sugerišu da su bili ruski.
Ovi događaji dolaze u trenutku kada Rusija intenzivira svoje vojne aktivnosti na moru, posebno u crnomorskoj regiji. U septembru su zabeleženi slični incidenti, uključujući smrt kapetana broda pod zastavom Tanzanije. Ukrajina navodi da je većina njenog izvoza poljoprivrednih proizvoda vezana za rutu kroz Crno more, i da su napadi na trgovačke brodove značajan udarac po ekonomiju zemlje.
Rumunija je nedavno uništila morski dron u blizini svog gasnog projekta Neptun Deep, dok su ruski dronovi viđeni kako plove u njenoj ekonomskoj zoni. Institut za proučavanje rata (ISW) povezuje ove napade sa širim obrazcem ruskog pritiska na NATO.
Šefica diplomatije Evropske unije, Kaja Kalas, pozvala je na moratorijum na napade u Crnom moru, dok turski predsednik Redžep Tajip Erdogan naglašava potrebu za obnovom diplomatije kako bi se omogućio izvoz žita. Turska i UN planiraju nove pregovore o primirju u Crnom moru između Rusije i Ukrajine.
Ovi incidenti ukazuju na rastuće tenzije u regionu i potencijalne posledice koje bi mogle proizaći iz eskalacije sukoba. Sa sve većim brojem napada na trgovačke brodove u blizini NATO članica, međunarodna zajednica mora pažljivo pratiti situaciju i reagovati kako bi se sprečila dalja eskalacija sukoba. Napadi na trgovačke brodove, koji nisu direktno uključeni u ratne operacije, postavljaju ozbiljna pitanja o bezbednosti na moru i zaštiti civilnog pomorstva u ovom ključnom regionu.
