Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije pozvalo je ambasadora Rusije kako bi mu uručilo protest zbog, kako se navodi, neprihvatljivog ulaska ruskog drona u vazdušni prostor Rumunije. Ovaj incident se dogodio u subotu, nekoliko dana nakon sličnog upada grupe ruskih dronova u Poljsku. Rumunsko Ministarstvo odbrane je istaklo da je ovaj događaj „novi izazov za regionalnu bezbednost i stabilnost u regionu Crnog mora.“
Ruski dron je proveo oko 50 minuta iznad Rumunije, ali nije prešao naseljena područja. Iako su piloti imali naređenje da obore bespilotnu letelicu, odlučili su da to ne učine kako bi izbegli moguće kolateralne štete na zemlji. Ministar odbrane Rumunije je izjavio da je dron bio „izazov“ i test reakcije rumunskih oružanih snaga, dok je stanje pripravnosti trajalo otprilike tri sata. Klaus Timur-Aleksandru, predsednik opštine Kilia Veše, rekao je da su se građani uplašili, ali ne previše, te su savetovani da ostanu u svojim domovima.
Vojni stručnjak Hari Bukur Marku upozorava da je obaranje dronova borbenim avionima veoma skupo. On naglašava da bi ispravna procedura bila da se dron zarobi umesto da se obara ili uništava u vazduhu. Prema njegovim rečima, da je dron bio zarobljen, mogla bi se utvrditi njegova putanja i koordinacija kretanja, kao i mesto odakle je došao. Troškovi obaranja drona koji je ušao u rumunski vazdušni prostor mogli su dostići i nekoliko miliona dolara, dok sam dron vredi manje od 10.000 dolara.
U subotu uveče, rumunske vlasti su podigle dva aviona F-16 i dva Eurofighter Typhoon-a kako bi presreli dron i pratili ga dok nije napustio rumunski vazdušni prostor. Novinarka Euronews Rumunija, Paula Rusu, komentarišući incident, ističe da je srećom vazduhoplovstvo Rumunije odlučilo da ne obori dron, čime je izbegnuta bilo kakva žrtva. Međutim, ona naglašava da ovaj incident pokazuje kako rat u Ukrajini stvara stalne rizike na granicama NATO-a.
Rumunija se nalazi na istočnom krilu NATO-a i domaćin je jedne od najvećih američkih vojnih baza u regionu. Stručnjaci u Bukureštu smatraju da upadi ruskih dronova nisu slučajni, već smišljene provokacije. Rusu ističe da je do sada zabeleženo 20 upada različitih dronova u Rumuniji od početka rata u Ukrajini, što se smatra pravim testom reakcije NATO saveznika na takve provokacije.
Pored Rumunije, slični incidenti su zabeleženi i u Poljskoj i baltičkim državama. Poljska je, na primer, aktivirala član 4 Severnoatlantskog pakta, koji predviđa konsultacije među saveznicima. Međutim, postavlja se pitanje kada i pod kojim uslovima može biti aktiviran član 5, koji predviđa kolektivnu odbranu. Rumunija nije javno donela odluku o ovome, ali naglašava da bi svaki namerni napad na njene građane ili teritoriju bio tretiran kao eskalacija.
Važno je reagovati, ali i biti oprezan da ovaj rat ne eskalira dalje. Rumunija takođe pomno prati situaciju na Crnom moru, koja je dodatno opterećena ratom u Ukrajini. Do sada nije bilo direktnih incidenata na Crnom moru, ali ovo područje se smatra veoma osetljivom bezbednosnom zonom. Pomorske patrole su otkrile i uklonile mine, a NATO pažljivo prati situaciju.
U zaključku, Paula Rusu ističe da se trenutno čini da Crno more nije mesto gde će doći do eskalacije, ali situacija ostaje napeta. Rumunija ostaje budna i spremna da reaguje na potencijalne pretnje, dok istovremeno nastoji da izbegne dalje eskalacije sukoba.
