Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu Patrik Drid nedavno je izneo ozbiljne optužbe o fizičkom napadu koji je doživeo ispred zgrade fakulteta. Incident se dogodio tokom pokušaja da se omogući nastavak redovne nastave, usred blokade fakulteta od strane studenata. Drid je u intervjuu za emisiju „Direktno“ sa Minjom Miletić govorio o svojim povredama, atmosferi straha i manipulacijama koje su dovele do poziva policiji.
Drid je izjavio da se fizički bolje oseća, osim što ima povredu pokidanog ukrštenog ligamenta na levoj nozi i nekoliko modrica. „Psihički sam stabilan i delovao sam u najboljoj nameri kako bi se omogućilo da se drugi semestar odvija u normalnim uslovima“, rekao je Drid. On je opisao kako je bio „linčovan“ od strane grupe od 50 do 100 ljudi, koji su ga udarali i šutirali. Incident je započeo kada se Drid vratio sa službenog puta i zatekao zabranu ulaska u zgradu koju su potpisali rektor i studenti.
Dekan je pokušao da razgovara sa studentima koji su blokirali ulaz, ali su mu rekli da je na „plenum“ sastanku doneta odluka da on i rektor nemaju pravo da uđu u zgradu. „Oni su imali oko 250 prisutnih, dok imamo 923 aktivna studenta — to nije većina“, dodao je Drid. Na kraju je uspeo da uđe u zgradu kada mu je jedan student otvorio vrata, nakon čega je pustio kolege profesore i pocepao plakate sa uvredljivim porukama.
Nakon incidenta, Drid je dao izjavu policiji i zgradu su zaključali. On je naglasio da nije pozvao policiju da hapsi studente, već da mu omogući ulazak u zgradu jer su mu nepoznati građani ušli u kancelariju i vređali ga. „Očekivao sam dijalog, ali sam zatekao aktiviste i opozicione političare“, rekao je Drid, dodajući da policija u civilu najpre pokušala dijalog, a zatim je pozvana i uniformisana jedinica.
U međuvremenu, istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Čedomir Antić, komentarisao je događaje ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, naglašavajući da su oni rezultat radikalizacije koja nije posledica političke snage, već nemoći. „Radikalizacija nastaje iz osećanja nemoći, što nikada ne vodi ka nečemu dobrom“, rekao je Antić. On je upozorio da su studenti i profesori koji učestvuju u blokadama preuzeli „anarhistički model političke borbe“, negirajući demokratske institucije.
Prema Antiću, deo opozicije i značajan broj pripadnika srednje klase u Srbiji podržava ovaj model, što vidi kao pokazatelj duboke društvene krize. „To što su ti ljudi prepoznati kao ‘najbolji proizvod’ nije kompliment za naše društvo. Naprotiv, to je signal ozbiljnog poremećaja vrednosti“, dodao je. Osvrćući se na konkretan incident u Novom Sadu, Antić smatra da je odgovor države bio uzdržan i legalistički.
On je istakao da vlast, uprkos svojim manama, nastoji da ne pokaže silu. „Kada se žandarmerija pojavi, optužuje se režim, a ne oni koji su izazvali nered“, rekao je Antić. On je takođe upozorio na sve izraženiju pojavu selektivne slobode govora i netrpeljivosti unutar akademske zajednice. „Imamo ljude koji tvrde da imaju većinu, ali odbijaju svaku raspravu o svojim ciljevima. I to nazivaju demokratijom“, zaključio je.
Ovi događaji izazivaju zabrinutost u akademskoj zajednici i šire, ukazujući na sve veću polarizaciju unutar društva i potencijalne posledice po obrazovne institucije.
