Državna revizorska institucija (DRI) objavila je danas da je sprovođenje njenih preporuka u vezi sa korišćenjem poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini omogućilo naplatu 114,4 miliona dinara u 2023. godini, navodeći da sve preporuke pritom nisu u potpunosti ispoštovane.
U Izveštaju o efektima revizije svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“, DRI navodi da su sredstva prikupljena od tri pravna lica koja su koristila državno zemljište bez ugovora, a uspeh naplate direktna je posledica iniciranih upravnih sporova i sudskih mera po preporuci državnog revizora. Ova naplata predstavlja značajan korak ka boljem upravljanju državnim resursima i povećanju prihoda od poljoprivrednog zemljišta.
Revizija je dovela i do unapređenja i ujednačenja sistema upravljanja na nivou jedinica lokalne samouprave. Uvođenjem pisanih procedura i pravilnika, Zrenjanin i Vršac su precizno uredili planiranje zakupa, kontrolu uzurpacije i raspodelu odgovornosti u upravljanju državnim zemljištem. Ova poboljšanja su ključna za buduće upravljanje zemljištem i smanjenje prostora za zloupotrebe.
Kako DRI navodi, paralelno sa digitalizacijom i povezivanjem baza podataka katastra i Uprave za imovinu, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za poljoprivredno zemljište uveli su nove kontrolne instrumente kako bi se uredilo stanje u opštinama i gradovima. Umesto dosadašnje nejasne prakse, lokalnim samoupravama su dostavljeni priručnici i digitalni API servisi koji su omogućili preciznu identifikaciju stanja za više od 120.000 hektara zemljišta koje je ranije bilo van sistema zbog evidencionih grešaka.
To usklađivanje podataka sa faktičkim stanjem na terenu smanjilo je nepodudarnosti u evidencijama za 32 odsto, čime su iz sistema zakupa izbrisane parcele koje su se greškom vodile kao oranice, a u stvarnosti su objekti, groblja ili dečija igrališta, ističe DRI. Ove promene su doprinele povećanju transparentnosti i efikasnosti u upravljanju poljoprivrednim zemljištem.
Obezbeđeno je da podaci u sistemu budu ažurni, a da preostalo državno poljoprivredno zemljište bude dostupno legalnim zakupcima kroz transparentnije digitalne konkurse. Iako je naplata dugova od velikih zakupaca koji su godinama koristili parcele bez ugovora značajan uspeh, analiza efekata pokazuje da je od 15 preporuka revizije potpuno ispunjeno deset, a delimično četiri. Kao najveći nedostatak ostaje činjenica da Srbija već 19 godina čeka na donošenje Poljoprivredne osnove, čime je onemogućeno strateško upravljanje i zaštita zemljišta, navedeno je u saopštenju.
DRI poziva na hitno rešavanje ovog pitanja kako bi se osiguralo efikasno korišćenje i zaštita poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ove mere su ključne ne samo za povećanje prihoda od zemljišta, već i za održiv razvoj poljoprivrede u zemlji. Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
