Lorna Haris iz Kenta doživela je izuzetno iskustvo kada je tokom jakog srčanog udara i dva srčana zastoja bila klinički mrtva nekoliko minuta. Dok su je lekari hitno reanimirali u bolnici, Lorna tvrdi da je „lebdeći iznad svog tela“ videla čudesan svetlosni fenomen, detaljno pratila svaku radnju medicinskog tima i doživela stanje potpunog mira. Ovo iskustvo promenilo je njenu perspektivu o životu i potpuno uklonilo strah od smrti, što je pokrenulo raspravu među stručnjacima i javnošću o prirodi iskustava bliske smrti.
Lorna se priseća da je tokom prebacivanja u bolnicu videla sebe iz ptičje perspektive. „Okružio me je zid prelepih, svetlucavih belih iskrica, obasjan svetlom, i sve je delovalo mirno, gotovo nestvarno“, ističe ona. Doktorka i hirurg koji su radili na njenom slučaju pojavili su se u njenim vizijama sa potpunim detaljima – od boja zidova do odeće koju su nosili. Ovo iskustvo, kako tvrdi, nije izazvalo strah, već osećaj potpune spoznaje i smirenosti. Lorna se setila da je sve postalo crno pre nego što je ušla u stanje „najmirnijeg sna“ u svom životu.
Mesecima nakon operacije, Lorna je putem prijateljice proverila sa hirurgom da li je nosio šarenu traku na glavi i patike – lekar je sve potvrdio. Kardiolog koji je pratio njen slučaj opisuje iskustva bliske smrti kao „jednu od poslednjih misterija“ i naglašava da pacijenti često vide fizički nemoguće stvari, što dodatno potvrđuje Lornine zapise. Ovakvi fenomeni često uključuju intenzivne vizuelne i emocionalne doživljaje koje mozak stvara tokom kritičnih medicinskih stanja, ali iskustvo može biti izuzetno stvarno za onog ko ga doživi.
Nakon ovog iskustva, Lorna naglašava da, iako je prošla kroz ekstreman medicinski incident, nije osećala strah, već mir i optimizam. Osećaj „gledanja sebe iz drugog ugla“ i svetlosni fenomen omogućili su joj da prevaziđe strah od smrti i da više ceni svaki trenutak života. Njen slučaj, iako fascinantan, ostaje kontroverzan jer naučna zajednica još nije dala konačan odgovor na iskustva bliske smrti, ali je definitivno inspirisao mnoge da razmišljaju o mogućem postojanju života nakon smrti.
Osim ličnog uticaja na Lornu, njeno iskustvo otvorilo je vrata za nova istraživanja i razmišljanja o fenomenima bliske smrti. Mnogi ljudi koji su doživeli slične situacije izveštavaju o sličnim osećajima mira i svetlosti, što dovodi do pitanja o prirodi svesti i postojanju duše. Ova iskustva su često predmet rasprave među naučnicima, psiholozima i filozofima.
Neki naučnici smatraju da bi ova iskustva mogla biti rezultat fizioloških reakcija u telu, dok drugi veruju da ona osvetljavaju dublje duhovne istine. Iako se naučna zajednica još uvek bori sa razumevanjem fenomena bliske smrti, Lorna Haris je svojim iskustvom doprinela širenju svesti o ovim temama i otvorila vrata za dalja istraživanja.
U svakom slučaju, Lornino iskustvo je podstaklo mnoge ljude da preispitaju svoj odnos prema smrti i životu, kao i da razmotre kako bi im vlastita iskustva mogla pomoći da se suoče sa strahovima i izazovima. U svetu koji je često obeležen strahom od smrti, Lorna je postala simbol nade i inspiracije, podsećajući nas da život može biti prepun iznenađenja, čak i u najnepredvidivijim situacijama.
Na kraju, Lorna Haris je pokazala da iskustva bliske smrti mogu promeniti način na koji se pojedinci suočavaju sa životom i smrću, pružajući im novu perspektivu koja ih može osloboditi straha i omogućiti im da više uživaju u svakom trenutku.
