Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je blokada svih sankcionisanih naftnih tankera koji ulaze i izlaze iz Venecuele znak da „nikome ko ne bi trebalo da prolazi“ neće biti dozvoljen prolaz. Ova izjava dolazi usred pojačanih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele, koja se suočava sa teškim ekonomskim krizama i političkom nestabilnošću.
Tramp je naglasio da su Sjedinjene Američke Države izgubile pristup venecuelanskoj nafti i drugim energetskim resursima, rekavši: „Sećate se, uzeli su nam sva energetska prava, uzeli su nam svu naftu ne tako davno, i mi je želimo nazad, ali su je uzeli. Nezakonito su je uzeli.“ Ove reči reflektuju stari narativ o američkoj borbi protiv režima predsednika Nikolasa Madura, kojeg Tramp i njegovi saveznici optužuju za korupciju i zloupotrebu vlasti.
Takođe, Tramp je ukazao na to da Maduro koristi prihode od nafte za finansiranje ilegalnih operacija, uključujući „narko-terorizam“. Ovaj termin se često koristi u američkoj retorici o Venecueli, gde se tvrdi da je zemlja postala čvorište za trgovinu drogom. Tramp je tokom protekle noći saopštio da je blokada naftnih tankera već počela, a da će svi oni koji prevoze sankcionisanu naftu biti zaustavljeni.
Tenzije su dodatno eskalirale prošle nedelje kada su američke snage zaplenile jedan tanker za naftu u vodama blizu Venecuele. Ova akcija je naišla na oštre osude iz Caracasa, gde su vlasti optužile Sjedinjene Američke Države za piratstvo. Venecuela je od 2019. godine bila na meti američkih sankcija, usled pokušaja da se smeni Madurov režim i uspostavi demokratija.
U proteklim mesecima, Sjedinjene Američke Države su sankcionisale trojicu Madurovih nećaka, kao i više od stotinu drugih pojedinaca i entiteta povezanih sa venecuelanskom vlašću. Ove sankcije su uglavnom usmerene na naftnu industriju, koja je od vitalnog značaja za ekonomiju Venecuele, koja se suočava sa hiperinflacijom, siromaštvom i nestašicama osnovnih životnih namirnica.
Pored sankcija, Trampova administracija je izvela nekoliko vojnih napada na brodove za transport droge u karipskim vodama, tvrdeći da su ti brodovi povezani sa venecuelanskim režimom. Ovi napadi su dodatno pogoršali odnose između Vašingtona i Caracasa, a Maduro je više puta optužio Sjedinjene Američke Države za pokušaje vojnog intervencionizma.
U međuvremenu, međunarodna zajednica je podeljena u pogledu krize u Venecueli. Dok su Sjedinjene Američke Države i nekoliko latinoameričkih zemalja podržale opoziciju i tražile promene u vlasti, druge države, uključujući Rusiju i Kinu, nastavile su da pružaju podršku Maduru, smatrajući ga legitimnim predsednikom.
U svetlu ovih događaja, analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija sukoba mogla imati ozbiljne posledice po regionalnu stabilnost. Venecuela je već suočena sa ozbiljnim humanitarnim krizama, a svaki vojni sukob ili jačanje sankcija moglo bi dodatno pogoršati situaciju za obične građane.
Trampova administracija je do sada bila odlučna u svojoj strategiji prema Venecueli, ali ostaje da se vidi kakav će biti odgovor Madura na nove mere i da li će međunarodna zajednica reagovati na trenutnu situaciju. U svakom slučaju, blokada naftnih tankera označava novu fazu u američkoj politici prema Venecueli i može dovesti do daljih tenzija između dve zemlje.
