Na srpskom tržištu finansijskog lizinga trenutno posluje 13 kompanija, većinom povezane sa velikim međunarodnim finansijskim i bankarskim grupacijama, koje su prepoznatljivi lideri u regionu centralne i jugoistočne Evrope. Ovaj sektor beleži rastuće interesovanje, što potvrđuje činjenica da su u poslednje dve godine osnovane četiri nove lizing kuće. Ovaj trend dodatno pojačava konkurenciju, ali i unapređuje kvalitet ponude za klijente.
Pozitivni signali su vidljivi i kroz finansijske rezultate sektora. Tokom 2024. godine, međugodišnji rast iznosio je 24 odsto, a preliminarni podaci za 2025. godinu sugerišu da će se taj rast nastaviti sa dvocifrenim procentima. Ovi rezultati potvrđuju da lizing postaje sve atraktivniji model finansiranja, kako za privredu, tako i za fizička lica, posebno u segmentima nabavke vozila, opreme i investicione imovine.
Ipak, Savet stranih investitora, u svojoj Beloj knjizi za 2025. godinu, ističe da regulatorni okvir za lizing sektor nije značajno unapređen. Jedino poboljšanje koje se navodi je mogućnost elektronskog dostavljanja ovlašćenja za registraciju korisnicima lizinga putem Portala Agencije za privredne registre. Iako je ovaj korak pozitivan, naglašeno je da ne omogućava potpunu digitalizaciju procesa i komunikaciju s tehničkim servisima.
Lizing kompanije su predložile savremenija tehnička rešenja, koja su prihvaćena od strane Agencije za privredne registre i Ministarstva privrede, a njihova implementacija je trenutno u toku. Takođe, zabeleženi su pomaci u uključivanju finansijskog lizinga u programe državnih podsticaja. Uredbe Vlade Srbije o podršci malim i srednjim preduzećima prilikom nabavke opreme ukazuju na sve veću ulogu lizing kuća. Ipak, zabrinutost među učesnicima na tržištu izaziva izostanak realizacije ovog programa u 2025. godini.
Pored rasta, sektor se i dalje suočava sa brojnim izazovima. Jedan od ključnih problema odnosi se na poreski tretman kamate u finansijskom lizingu, koja se i dalje oporezuje porezom na dodatu vrednost (PDV). Za razliku od lizinga, kreditni poslovi i usluge osiguranja su oslobođeni PDV-a, što stvara nerazmeran tržišni položaj.
Ovaj poreski okvir posebno pogađa klijente koji nisu u sistemu PDV-a, poput preduzetnika, poljoprivrednih gazdinstava i manjih preduzeća, jer PDV na kamatu predstavlja dodatni, nenadoknadiv trošak. To takođe stavlja lizing kompanije u nepovoljniji konkurentski položaj.
Osim toga, postoje problemi u usklađenosti propisa koji regulišu finansijski lizing i obavezno osiguranje u saobraćaju. Tu se posebno ističe pitanje prava regresa Garantnog fonda Udruženja osiguravača Srbije prema vlasnicima vozila. Poreski tretman otpisa potraživanja prema fizičkim licima takođe predstavlja izazov; lizing kuće i osiguravajuća društva su dužna da plate porez na dohodak građana od 20 odsto, što dodatno opterećuje poverioce, iako su već pretrpeli finansijski gubitak.
Uprkos svim ovim izazovima, finansijski rezultati lizing sektora ostali su snažni. Ukupna dobit tržišta u 2024. godini iznosila je 1,8 milijardi dinara, što je za oko 475 miliona dinara više nego godinu dana ranije. Najveću dobit ostvario je Intesa Leasing iz Beograda, sa više od 500 miliona dinara, dok su iza njega OTP Leasing Srbija i UniCredit Leasing.
Ovi rezultati potvrđuju da, uprkos regulatornim i poreskim preprekama, domaće lizing tržište nastavlja stabilan rast i zadržava značajnu ulogu u finansiranju privrede. S obzirom na sve veće interesovanje i potencijal za dalji razvoj, sektoru finansijskog lizinga predstoji izazov da se suoči s regulatornim i tržišnim preprekama kako bi dodatno unapredio svoje usluge i ponudu.
