Dom naroda Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je danas usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Južnoj gasnoj interkonekciji. Ovaj značajan zakon dobio je podršku 61 delegata, dok su tri bila protiv, a jedan se suzdržao od glasanja, prenose sarajevski mediji. Izmene zakona će stupiti na snagu nakon što budu objavljene u Službenom glasniku FBiH, nakon čega će biti potpisan međudržavni sporazum između Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Jedna od ključnih izmena u usvojenom zakonu je promjena investitora. Naime, ranije je investitor bila javna preduzeće „BH Gas“, dok će sada to biti američka kompanija „AAFS Infrastructure and Energy“. Ova firma je registrovana u Sarajevu kao društvo sa ograničenom odgovornošću i u potpunom je vlasništvu američkog društva „AAFS Infrastructure and Energy LLC“. Trasa Južne interkonekcije ostaje nepromenjena, ali su u novom zakonu predviđeni krakovi gasovoda prema Grudama, Gornjem Vakufu, Donjem Vakufu i Čapljini, kao i novi pravac od Kladnja do Tuzle.
Projekat Južne interkonekcije ima za cilj izgradnju gasovoda koji će povezati Bosnu i Hercegovinu, a posebno FBiH, s hrvatskim gasnim sistemom i terminalom za ukapljeni prirodni gas (LNG) na ostrvu Krku. Očekuje se da će ovaj projekat smanjiti zavisnost BiH od ruskog gasa, koji se trenutno uvozi isključivo putem Turskog toka preko Srbije.
Vlasti Federacije BiH su u prethodnim mesecima, uz posredovanje američke Ambasade u Sarajevu, pregovarale s američkom kompanijom „AAFS“ o preuzimanju izgradnje gasovoda Južna interkonekcija po koncesijskom modelu. Međutim, organizacije poput „Aarhus centar u BiH“ i „CEE Bankwatch Network“ su izrazile zabrinutost zbog izmenjenog zakona, tvrdeći da je on štetan za FBiH i njene građane. Ističu da zakon otvara prostor za pogodovanje nepoznatom investitoru bez iskustva, a jedina referenca investitora je njegova politička povezanost s američkim predsednikom Donaldom Trumpom.
Nina Kreševljaković iz „Aarhus Centra“ upozorava da ključna prava i obaveze investitora ostaju nedefinisana i da su prepuštena naknadnim dogovorima između Vlade FBiH i privatne kompanije, što predstavlja ozbiljan pravni i finansijski rizik za FBiH. BiH, koja nema vlastitu proizvodnju gasa, trenutno zavisi isključivo od uvoza ruskog gasa, koji dolazi Turskim tokom preko Srbije. Ovaj gasovod od Zvornika do Sarajeva izgrađen je pre četrdeset godina i jedini je izvor snabdevanja plinom za Bosnu i Hercegovinu.
Ove promene u zakonodavstvu i investicijama u energetski sektor BiH će se nastaviti pratiti, a građani i organizacije će verovatno nastaviti da izražavaju zabrinutost oko budućnosti energetske nezavisnosti zemlje. Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu, i pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
