Dom Jevrema Grujića u Beogradu predstavlja jedno od retkih mesta u Srbiji gde se istorija ne posmatra samo kroz eksponate, već kroz kontinuitet porodice koja je skoro dva veka povezana sa tim prostorom. O nastanku ovog muzeja i značaju porodičnog nasleđa govorio je Aleksandar Alek Conić, reditelj i producent, koji je jedan od osnivača Doma Jevrema Grujića. Ova priča spaja elemente diplomatije i kulture, uz isticanje važnosti koju porodica ima u očuvanju istorije.
Kuća Grujića nije obična građevina. Tu su vođeni razgovori od značaja za sudbinu Srbije, a mesto je i simbol urbanog Beograda. U njoj je otvorena prva gradska diskoteka, a gosti su bili mnogi poznati ličnosti. Danas, potomci porodice Conić čuvaju njene predmete i priče koje su deo bogate istorije. Aleksandar, školovan za film u Torontu, aktivan je u produkciji i izložbama, a njegov rad spaja istoriju i savremeni kontekst.
Conić ističe da Dom Jevrema Grujića ima svoje slojeve i dubine. „Ti si jedan od retkih ljudi koji poznaje i one niže i ove srednje i one najviše spratove kuće i te naslage dugogodišnje i vremena,“ kaže on. Ideja o transformaciji porodične kuće u muzej nije bila lako prihvaćena. „Kada smo rekli kumovima da razmišljamo o otvaranju muzeja, gledali su nas kao da smo rekli da otvaramo nuklearnu centralu,“ dodaje Conić.
Jedna od posebnih vrednosti ovog doma je očuvanje predmeta i dokumenata, zahvaljujući činjenici da se porodica nije selila. „Moj sin je danas osma generacija. Sačuvano je mnogo onoga što se kroz generacije obično gubi,“ objašnjava on. Porodica Grujić ima posebnu povezanost sa razvojem moderne Srbije, a centralna ličnost te priče je Jevrem Grujić, značajan državnik 19. veka. Conić naglašava da je Grujić bio jedan od onih koji su se zalagali za modernizaciju političkih principa u Srbiji.
„Jevrem je uvodio nove stvari u politički život Srbije. To je modernizam koji je obeležio njegov rad,“ ističe Conić, dodajući da je spremnost za inovacije zajednička nit koja povezuje različite generacije porodice. Diskoteka koja je postojala u ovoj kući bila je avangardna, a Conić smatra da je i njihov muzej inovativan u načinu na koji osvetljava istoriju Srbije.
Conić se osvrnuo na svoje godine provedene u Kanadi, gde je studirao film, ali je uvek želeo da se vrati u Srbiju. „Godine 2001. i 2002. odlazim u Kanadu. To je bilo dragoceno iskustvo, ali smo želeli da se vratimo i najlepše godine provedemo ovde,“ kaže on. Po povratku, započinje karijeru u filmskoj produkciji, fokusirajući se na međunarodne projekte, a danas radi sa velikim studijima kao što su Dizni i Netflix.
Ideja o muzeju rodila se nakon izložbe održane 2015. godine, koja je privukla više od 20.000 posetilaca. „Kada se završila, rekli smo: ‘hajde da stvari vratimo kući i otvorimo ih za javnost’. Deset godina kasnije, vrata još nismo zatvorili,“ naglašava Conić. On smatra da Dom Jevrema Grujića nije klasičan muzej, već mesto gde gosti dobijaju ličnu priču i jedinstveno iskustvo.
U današnjem ubrzanom svetu, Conić primećuje da ljudi sve ređe imaju vremena za porodične priče. „Tako brz život danas često ne ostavlja prostora za razgovor o bakama i prabakama. Nadam se da inspirišemo ljude da sačuvaju ono što govori o njihovom poreklu i identitetu,“ zaključuje on. Dom Jevrema Grujića ostaje simbol očuvanja istorije, kulture i porodičnih veza, pružajući jedinstvenu perspektivu na razvoj Srbije kroz vekove.
