U vremenu kada društvene mreže oblikuju ideale lepote, estetska medicina je postala jedna od najbrže rastućih grana savremene medicine. U razgovoru sa Srđanom Prodanovićem, lekarom estetske medicine i osnivačem Poliklinike Dr Prodanović, saznali smo o aktuelnim trendovima i potražnji u ovoj oblasti.
Prodanović ističe da je oduvek bio poštovalac muške i ženske lepote i veruje da svaka osoba treba da se oseća dobro u svom telu. On se bavi estetskom medicinom jer smatra da je važno pomoći ljudima da izgledaju onako kako žele. Kada je reč o najtraženijim korekcijama u Srbiji, Prodanović navodi da su botoks i hijaluronski fileri i dalje najpopularniji zahvati. Osim toga, pacijenti se sve više odlučuju za aparaturne metode koje koriste lasere za lečenje i podmlađivanje kože.
Prema njegovim rečima, botoks je najefikasniji kada se koristi preventivno. Granica starosti za njegove primene nije jasno definisana, ali se najčešće ne radi kod mladih, jer oni još uvek nemaju izražene znakove starenja. U slučaju zrelije kože, idealna starost za korekcije su kasne 30-te i rane 40-te godine. Prodanović naglašava da je preventivno delovanje efikasnije jer se tada deluje na uzrok, a ne na posledicu.
Kada je reč o maloljetnim pacijentima, Prodanović ne isključuje mogućnost estetskih zahvata uz saglasnost roditelja, ali postavlja granice kada su u pitanju zahvati poput botoksa i filera. Za botoks predlaže da se ne radi pre 23. ili 24. godine, dok je za filere donja granica 17. ili 18. godina. On se oslanja na individualni pristup pacijentima i njihovo lično stanje.
Prodanović se takođe osvrnuo na uticaj društvenih mreža na odluke pacijenata. Smatra da društvene mreže igraju značajnu ulogu u oblikovanju želja pacijenata, jer se putem njih edukuju o mogućnostima estetskih zahvata. Često se dešava da pacijenti dolaze sa slikama poznatih ličnosti, želeći da izgledaju poput njih. Prodanović ističe da je važno zadržati autentičnost i ne pratiti slepo trendove, već raditi na tome da pacijenti izgledaju kao najbolja verzija sebe.
Na pitanje o popularnosti estetskih zahvata u inostranstvu, Prodanović smatra da niža cena ne znači uvek niži kvalitet. Iako mnogi pacijenti odlaze na Tajland ili u Tursku zbog povoljnijih cena, naglašava da pacijenti ovde imaju veća prava i mogućnosti kada su u pitanju postoperativne brige i eventualne reklamacije.
U razgovoru o pacijentima koji su došli sa loše urađenim zahvatima, Prodanović ističe da su najčešće greške rezultat nedovoljne edukacije pacijenata. On se trudi da pruži najbolju moguću negu i osigura da pacijenti budu zadovoljni ishodom. Smatra da su većina korekcija koje se rade botoksom i hijaluronom lako ispravne, dok su trajne promene mnogo teže rešive.
Na kraju, Prodanović se osvrće na trenutne ideale lepote, naglašavajući važnost prirodnog izgleda. Prema njegovom mišljenju, prava estetska medicina je ona koja ne ostavlja vidljive tragove. Promene treba da budu suptilne i prirodne, tako da pacijenti izgledaju bolje, a ne veštački.
U svetu u kojem su ideali lepote često iskrivljeni, Prodanović naglašava važnost zdravog pristupa estetskoj medicini, usmeravajući svoje pacijente ka autentičnosti i samopouzdanju. Njegova filozofija se svodi na to da je lepota subjektivna i da je najvažnije da se pacijenti osećaju dobro u svojoj koži.
