Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da se zalaže za ujedinjenje „prosrpske priče“ u BiH, ukoliko u Sarajevu žele da se ujedine „probosanska priča“. Na konferenciji za novinare u Gradišci, Dodik je naglasio potrebu za jedinstvom među političkim predstavnicima koji dobiju mandate, pozivajući ih da zajednički nastupaju i ne budu prilepak sarajevskim politikama. „Bosna nas ne zanima“, rekao je Dodik, dodajući da je BiH „promašaj i zemlja koja ne može da uspe, jer je na silu stvorena.“
Dodik je naveo da je Bosna „eksperiment“ koji je trebao da traje kraće nego što traje, aludirajući na trenutne političke tenzije. Osvrćući se na izjave Željka Komšića, hrvatskog člana Predsedništva BiH i lidera Demokratske fronte, Dodik je rekao da je Komšić najmanje kvalifikovan da govori o potrebi za „bosanskim jedinstvom“.
Prema rečima Dodika, SNSD ima potpuno političko razumevanje situacije sa Hrvatskom demokratskom zajednicom BiH (HDZ BiH). On je istakao da je pravo srpskog naroda da kroz konstitutivnost ostvaruje svoja prava predviđena Ustavom i Dejtonskim sporazumom, a da to pravo treba da imaju i hrvatski i bošnjačko-muslimanski narod.
Dodik je takođe ocenio da je propala ideja o „građanskoj Bosni“ i da bi Komšić, tražeći poraz SNSD-a i HDZ-a, zapravo želeo da oslabi politiku dva naroda – Srba i Hrvata. On je dodao da je Komšić „persona non grata“ u opštinama sa hrvatskom većinom u BiH, što dodatno ilustruje tenzije između različitih etničkih grupacija u zemlji.
Dodik je poručio da Bosna ne može biti održana na silu i bez dogovora, što ukazuje na trenutnu političku klimu u kojoj se prepliću konflikti i nesuglasice. On smatra da je trenutna situacija u BiH neodrživa i da je potrebna nova politička realnost koja bi uključila sve konstitutivne narode u dijalog i dogovor.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se političke stranke suočavaju sa izazovima u vezi sa formiranjem vlasti i održavanjem stabilnosti u zemlji. Mnogi analitičari smatraju da su ovakve tenzije između različitih etničkih grupa i političkih lidera u BiH znakovi dubljih problema koji se moraju rešavati kroz dijalog i kompromis.
U ovom kontekstu, Dodikovo pozivanje na ujedinjenje prosrpskih političkih snaga može se tumačiti kao pokušaj da se ojača pozicija Srba unutar BiH, dok istovremeno ukazuje na sve prisutnije razlike koje otežavaju postizanje političkog konsenzusa. U periodu predstojećih izbora, ove tenzije će sigurno imati uticaj na političku dinamiku u zemlji.
