Predsednik SNSD-a Milorad Dodik nedavno je izjavio da nijedna institucija na nivou Bosne i Hercegovine nije zvanično potvrdila 25. novembar kao praznik, naglašavajući da je taj datum povezan sa komunističkim nasleđem. Dodik je istakao da se taj praznik neće proslavljati u Republici Srpskoj, smatrajući ga nelegitimnim i nametnutim od strane određenih političkih struktura.
Na konferenciji za novinare u Banjaluci, Dodik je ukazao na to da, iako se može slaviti u Federaciji BiH, ne postoji osnova koja bi ga legitimisala kao državni praznik na nivou cele zemlje. „Uporno se gura narativ da bi ga nametnuli i očuvali tako nešto,“ rekao je Dodik, dodajući da su neki predstavnici otišli čak i u Njujork, predstavljajući se lažno pred UN i organizujući događaje koji su, prema njegovim rečima, bili neprihvatljivi.
Dodik je naglasio da su komunističke ideje i koncepti postavljeni kao jaram ljudima u BiH, te da je to nešto što Republika Srpska nikada neće prihvatiti. „Kada su toliko dosledni u komunističkim umotvorinama, zašto ne slave 29. novembar, kada je na Drugom zasedanju AVNOJ-a 1943. godine stvorena nova Jugoslavija?“ zapitao je Dodik, podsećajući da je tada BiH postala deo novog političkog entiteta kroz složene komunističke procese.
Prema njegovim rečima, komunisti su želeli da razbiju pređašnje političke organizacije i da uspostave koncept BiH kao republike koja nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska. Dodik se osvrnuo i na sastanak ZAVNOBiH-a, gde je, kako je rekao, preovlađivala srpska delegacija, dok su muslimani u partizanima bili prisutni tek krajem rata, kada su se pridružili iz redova ustaša i domobrana.
Dodik je naglasio da je vlast u BiH od 1943. do 1961. godine bila u rukama Srba, poput Đure Pucara Starog, dok nije bilo značajnijih predstavnika muslimanskog naroda u institucijama vlasti. „Sva vlast je bila u rukama Srba, a muslimanski narativ je počeo da se razvija tek kasnije,“ rekao je Dodik, ukazujući na pojavu Hamdije Pozderca i drugih koji su se vratili u političke strukture i počeli da oblikuju muslimanski identitet u okviru vlasti.
U slučaju da se u Sarajevu drži do doslednosti, Dodik je istakao da ne može biti ZAVNOBiH-a bez AVNOJ-a. „Ne želimo da se 25. novembar nameće kao praznik. To nije ni muslimanski praznik, već žal za ‘pustim turskim’,“ dodao je Dodik. On je naglasio da će građani Republike Srpske raditi na taj dan u zajedničkim institucijama, jer za njih taj datum nije praznik.
Ove izjave dolaze u kontekstu šire političke debate o identitetu i istorijskom nasleđu u Bosni i Hercegovini, gde se različiti narativi sukobljavaju. Dodikova kritika na račun proslavljanja 25. novembra kao praznika u Federaciji BiH može se posmatrati kao deo šireg pokušaja da se osnaži srpski identitet i odvoji od komunističkog nasleđa koje on smatra nelegitimnim.
Takođe, ovu situaciju može se posmatrati i kao deo političke borbe između različitih etničkih zajednica u BiH, gde svaka strana pokušava da afirmiše svoje viđenje istorije i identiteta, često u sukobu sa narativima drugih. U tom smislu, Dodikove reči o prazniku 25. novembra odražavaju duboke podele koje i dalje postoje u BiH, a koje su rezultat složene istorije ovog regiona.
U konačnici, pitanje praznika i simbolike u Bosni i Hercegovini je više od običnog datuma na kalendaru; ono predstavlja borbu za identitet, priznavanje prošlosti i oblikovanje budućnosti, što će i dalje ostati tema rasprava među svim zajednicama unutar ove zemlje.
