Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SDSM) Milorad Dodik je u nedavnom obraćanju istakao da mržnja prema Srbima, koja se demonstrirala tokom utakmice između Srbije i Bosne i Hercegovine, nikada nije prestajala od rata. Njegove reči dolaze nakon što je muška košarkaška reprezentacija Srbije savladala Bosnu i Hercegovinu rezultatom 74:72 u Sarajevu, u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2027. godine. Tokom intonacije himne Srbije, publika je reagovala zvižducima i pogrdnim uzvicima, što je Dodika podstaklo da se oglasi.
Dodik je na platformi X izjavio da su zvižduci, koji su se čuli tokom himne, jasni pokazatelj da Sarajevo ne želi suživot sa Srbima. On je naglasio da himna Srbije, koja je i njihova himna, nije dobrodošla u Sarajevu. Komentari sportskog komentatora koji je govorio o reprezentaciji Srbije, a da pritom nije uzeo u obzir prisustvo Srba u BiH, dodatno su pojačali Dodikovu frustraciju. „Nikada nećemo navijati za njihovu BiH“, dodao je Dodik, naglašavajući da se oseća marginalizovano u vlastitoj zemlji.
Ovaj incident ukazuje na duboke etničke tenzije koje i dalje postoje u Bosni i Hercegovini, gotovo tri decenije nakon završetka rata. Zvižduci i uvrede tokom sportskih događaja često su odraz šireg društvenog nezadovoljstva i nesuglasica između različitih etničkih grupa. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi incidenti ne doprinose pomirenju, već dodatno produbljuju podelu.
Tokom poslednjih godina, politička klima u Bosni i Hercegovini postala je još napetija. Različite političke stranke često koriste nacionalizam kao sredstvo za mobilizaciju svojih birača, što dodatno otežava postizanje konsenzusa o ključnim pitanjima. U tom kontekstu, Dodikova izjava može se posmatrati kao pokušaj da se pridobije podrška među Srbima, ali i kao signal da će se ovakvi incidenti nastaviti.
S druge strane, upadi i verbalni napadi na himnu Srbije nisu jedini način na koji se etničke tenzije manifestuju. Sport, kao univerzalni jezik, često postaje arena za političke i nacionalne sukobe. Mnogi sportisti, uključujući i košarkaše, često se suočavaju sa pritiscima da se jasno izjasne o svojim nacionalnim identitetima. Ovo može dovesti do situacija u kojima sport ne služi kao sredstvo za povezivanje, već kao sredstvo za podsticanje podela.
Utakmica u Sarajevu nije prvi put da su se ovakvi incidenti desili tokom sportskih takmičenja. Na sličan način, tokom prethodnih godina, bilo je više slučajeva izviždanja ili izražavanja negodovanja na račun himni ili sportista iz Srbije. Ovi događaji često izazivaju reakcije ne samo političara već i javnosti, koja je ponekad podeljena u svojim stavovima.
Dodikova izjava i reakcije na utakmici mogu se smatrati simptomima dubljih problema unutar bosanskohercegovačkog društva. Naime, preživeli ratni sukobi ostavili su duboke ožiljke i stvorili okruženje u kojem je teško izgraditi poverenje među različitim etničkim grupama. Mnogi se plaše da bi ovakvi incidenti mogli dovesti do eskalacije sukoba, posebno ako se ne prepoznaju i ne reše na odgovarajući način.
U svetlu ovih događaja, važno je da se otvoreno razgovara o etničkim napetostima i da se traže načini za izgradnju međusobnog poverenja. Sport bi trebao biti platforma za povezivanje ljudi, a ne za produbljivanje podela. Kroz zajedničke sportske aktivnosti, Bosna i Hercegovina može raditi na izgradnji zajedničkog identiteta koji uključuje sve njene građane, bez obzira na etničku pripadnost.
Na kraju, dok se svet i dalje suočava sa izazovima nacionalizma i podela, važno je raditi na pomirenju i razumevanju. Samo kroz dijalog i saradnju može se stvoriti stabilnije i pravednije društvo za sve.
