KAIRO – DNK test kostiju muškarca koji je živeo pre oko 4.500 godina u dolini Nila otkrio je da je petina njegovog genetskog porekla iz Mesopotamije, današnjeg Iraka, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu „Nejčer“. Ovo otkriće predstavlja prvi biološki dokaz direktne veze između dve velike civilizacije tog vremena – Egipta i Mesopotamije, i moglo bi pomoći da se objasni kako je Egipat iz razjedinjenih seoskih zajednica prerastao u jednu od najmoćnijih civilizacija na svetu.
Istraživači su analizirali DNK uzorak pronađen u kostima koje su iskopane u blizini Kaira. Uzorak je pripadao muškarcu iz perioda ranog dinastijskog Egipta, koji je živeo u vreme kada su se ove dve civilizacije počele sve više povezivati. Petina njegovog genetskog nasleđa potiče iz Mesopotamije, što ukazuje na to da su postojale migracije ili kulturne razmene između ovih regiona.
Ovo otkriće potvrđuje teoriju da su se pismenost i poljoprivreda razvijale kroz razmenu ljudi i ideja između ovih drevnih svetova. U vreme kada je Egipat počinjao da se oblikuje kao centralizovana država, Mesopotamija je već bila poznata po svojim naprednim sistemima pisanja i poljoprivrednim tehnikama. Ove sličnosti u kulturi i tehnologiji mogle su biti rezultat kontakta između ovih civilizacija, što ukazuje na to da su ljudi iz Mesopotamije mogli uticati na razvoj Egipta.
Istraživanje je takođe otkrilo da su se migracije ljudi u to vreme odvijale brže nego što se ranije mislilo. Dok su arheološki nalazi već davno ukazivali na trgovinske i kulturne veze između Egipta i Mesopotamije, ovo je prvi put da su naučnici imali biološke dokaze koji potkrepljuju teoriju o interakciji između ovih civilizacija.
Pored toga, ovo otkriće može imati značajne implikacije na naše razumevanje razvoja ljudskih društava u drevnim vremenima. Učenje o genetskoj razmeni može pomoći istraživačima da bolje razumeju kako su se različite kulture oblikovale i razvijale tokom vekova, kao i kako su se ljudi prilagođavali novim uslovima i uticajima.
Istraživači su takođe napomenuli da bi ovaj DNK test mogao otvoriti nova pitanja o poreklu drugih drevnih populacija u regionu. Dok su Egipat i Mesopotamija bili u centru pažnje, postoje mnoge druge civilizacije i kulture koje su se razvijale u isto vreme, a koje bi mogle imati slične veze.
U poslednjih nekoliko godina, DNK analiza postala je ključni alat u arheologiji, omogućavajući naučnicima da dobiju uvid u migracije, genetske razlike i kulturne interakcije između drevnih populacija. Ovaj pristup se pokazao kao izuzetno koristan, jer omogućava istraživačima da testiraju hipoteze koje su se do sada oslanjale samo na arheološke i pisane dokaze.
Jedan od vodećih istraživača, dr. Ahmed El-Sayed, istakao je važnost ovog otkrića za razumevanje istorije Egipta. „Ovo je značajan korak ka razumevanju kako su se drevne civilizacije razvijale i kako su uticale jedna na drugu. DNK analize otkrivaju nam mnogo o ljudskoj istoriji i migracijama, i ovo otkriće je samo početak“, rekao je El-Sayed.
Dok istraživači nastavljaju da proučavaju uzorke iz različitih perioda, moguće je da ćemo u budućnosti saznati još više o genetskoj raznovrsnosti drevnih civilizacija i njihovim interakcijama. Ova otkrića ne samo da obogaćuju naše razumevanje prošlosti, već i pomažu u oblikovanju naših savremenih identiteta, podsećajući nas na to koliko je naša istorija složena i međusobno povezana.
