Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev je komentarisao decembarski samit Evropskog saveta, ističući da je on „ogolio stanje stvari“ u Evropi. Prema njegovim rečima, suština samita leži u tome što današnja Evropa više ne donosi istorijske odluke, već ih administrira, cementirajući postojeći kurs. Đurđev je naglasio da je dnevni red samita već viđen, sa fokusom na Ukrajinu, sigurnost, budžet, proširenje i migracije. Međutim, ono što nedostaje na tom dnevnom redu, a što je po njemu od suštinskog značaja, jeste deeskalacija sukoba.
On je istakao da se više ne postavlja pitanje kako izaći iz sukoba, već kako ga nastaviti na „upravljiv“ način, uz što manje prostora za kompromis i više instrumenata pritiska. Đurđev je posebno primetio izjave premijera Mađarske Viktora Orbana i premijera Slovačke Roberta Fica, koji su, prema njegovim rečima, „odzvanjali kao jeres u katedrali briselskog konformizma“.
Orban je otvoreno govorio o neuspehu procesa proširenja u poslednje četiri godine, ističući da Srbija nije napredovala ne zato što nije ispunila uslove, već zbog lošeg i sramotnog tretmana. On je ukazao na to da je Srbija ekonomski ključna zemlja regiona i da brani Evropu od migrantskih talasa, te da se na Balkanu ništa suštinski ne može rešiti bez Beograda. Sličnu poruku je poslao i Fico, koji je rekao da će govoriti u korist Srbije i da ponašanje EU prema Beogradu nema veze sa zdravim razumom. Đurđev je naglasio da Srbija trpi kaznu zbog svojih suverenih stavova.
Predsednik Srpske lige smatra da trenutna situacija ne može biti shvaćena bez šire slike globalne finansijske i ekonomske nestabilnosti. On je upozorio da prelazak sa dugoročnih na kratkoročne kredite sužava perspektive budućnosti, što dovodi do nestabilnosti. U takvim uslovima, instinkt gomilanja postaje dominantan, iako globalne likvidnosti ima dovoljno da se ne može sakriti.
Đurđev je podelio zabrinutost zbog najava NATO-a o pripremama za širi sukob do 2030. godine, dok Rusija naglašava povratak ključnih elemenata suvereniteta, a EU pokušava da upravlja sopstvenom krizom odlažući najteža pitanja. On je primetio da u Evropi koja se odriče sopstvene strateške autonomije, Orban i Fico govore jezikom interesa, a ne dogme.
U Uniji koja suverenitet doživljava kao smetnju, oni ga brane kao preduslov opstanka. Đurđev zaključuje da zbog toga njihove reči u Briselu zvuče glasnije nego što bi to broj njihovih glasova sugerisao.
U svetlu ovih komentara, jasno je da se situacija u Evropi i regionu suočava s brojnim izazovima. Ova izlaganja ukazuju na to da se i pored sveprisutnih problema i nesigurnosti, postoji potreba za jačanjem dijaloga i traženjem rešenja koja će doprineti stabilnosti i sigurnosti u regionu.
Predsednik Srpske lige se nada da će ovakva razmišljanja doprineti boljem razumevanju pozicije Srbije u evropskim integracijama i da će se otvoriti put za konstruktivne razgovore koji će voditi ka unapređenju međusobnih odnosa između Srbije i Evropske unije. U tom smislu, važno je da se čuje glas Beograda i da se prepoznaju interesi koji su zajednički za sve strane.
U zaključku, Đurđevova analiza predstavlja važan doprinos razumevanju trenutne političke dinamike u Evropi i ukazuje na nužnost promišljanja o budućim politikama i strategijama koje će oblikovati budućnost regiona.
