Predsednik Srpske lige, Aleksandar Đurđev, nedavno je izneo kontroverzne stavove o preimenovanju Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata, naglašavajući da bi Srbija trebala da usvoji sličan pristup kao Sjedinjene Američke Države. On je istakao da Srbija ima bogatu vojnu tradiciju, kao i značajan broj pobeda u ratovima, i da je vreme da se to reflektuje kroz institucionalne promene.
Đurđev smatra da trenutna geopolitička situacija, obeležena napetostima između Evrope i Rusije, zahteva da Srbija preuzme aktivniju ulogu. On upozorava na opasnost od „državnog i nacionalnog autizma“, naglašavajući da bi Srbija, kao deo Evrope, trebala da se suoči sa realnostima koje donose promene na kontinentu. Prema njegovim rečima, „Evropa želi rat sa Rusijom“, i ne treba zaboraviti da ni Srbija neće ostati po strani.
„Sve zemlje Evrope planski rade na jačanju nacionalizma, a mi se još uvek ustručavamo da budemo Srbi“, naglasio je Đurđev, pozivajući na akciju i jedinstvo među Srbima u ovim turbulentnim vremenima. On veruje da je preimenovanje Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata simboličan gest koji bi pokazao odlučnost Srbije da se bori za svoje interese.
„Verujemo da će naši protivnici i naši saveznici prvo videti tablu na prelepoj zgradi Ministarstva rata. Svako ko uđe u ovu zgradu, bilo da se radi o generalima, civilima ili stranim liderima, moraće da zna da smo ozbiljni u pogledu srpske pobede u svakom ratu“, izjavio je Đurđev. On je naglasio da ovaj naziv nije samo formalnost, već odraz stvarnosti u kojoj Srbija mora da se priprema za buduće izazove.
Ministarstvo rata, kako Đurđev objašnjava, bi imalo ofanzivan etos, s ciljem ponovnog uspostavljanja jurišnog odvraćanja. Njegova namera je da se, iako je krajnji cilj sprečavanje ratova i obezbeđivanje mira, osigura da su srpske vojne jedinice spremne za delovanje u slučaju sukoba.
Pored preimenovanja Ministarstva odbrane, Đurđev je takođe istakao potrebu da se Vojsku Srbije preimenuje u njen istorijski naziv – Srpska vojska. On smatra da je to važno zbog asocijacije na vojsku naših predaka, koja je tokom istorije slomila mnoga carstva i postavila temelje za današnju Srbiju.
U svetlu ovih izjava, Đurđev podseća na važnost nacionalnog identiteta i kolektivne svesti među Srbima. On se protivi pasivnosti i neodlučnosti, pozivajući na jedinstvo i odlučnost u očuvanju nacionalnih interesa. „Ovo je nova era i novo dinamično okruženje u kome neće opstati neodlučni“, dodaje on, pozivajući na akciju i promenu paradigme u pogledu vojne strategije Srbije.
Njegove reči mogu se shvatiti kao poziv na mobilizaciju resursa i snaga koje Srbija ima, kako bi se suočila sa izazovima budućnosti. „Ministarstvo rata“ bi predstavljalo simbol novog pristupa, koji je usmeren ka aktivnoj odbrani i jačanju vojnih kapaciteta, dok bi istovremeno imalo za cilj očuvanje mira.
U ovom kontekstu, Đurđev se ne boji da izrazi svoja uverenja, smatrajući da je vreme za hrabre poteze i promene koje će osnažiti poziciju Srbije u globalnim odnosima. On poziva sve građane da prepoznaju značaj ovih pitanja i da se uključe u diskusiju o budućnosti Srbije u svetu koji se brzo menja. Njegove izjave mogu izazvati različite reakcije, ali jasno je da se iza njih krije ambicija da Srbija bude aktivniji igrač na međunarodnoj sceni.
