Da bi se uspešno proizveo krompir, poljoprivrednici naglašavaju da nije dovoljno samo odabrati zemljište. Prvo je potrebno napraviti dobru računicu i analizirati troškove koji se javljaju tokom setve po hektaru. Ulaganja, kao i mesto gde se krompir sadi, bilo da je to ravničarski ili brdsko-planinski prostor, značajno utiču na konačan prinos.
Dragiša Đekić iz sela Rti kod Guče, koji već čitav život radi u poljoprivredi, ističe da se njegova porodica fokusira na proizvodnju krompira, ali se bave i drugim voćarskim i ratarskim kulturama. On je, sa svojim roditeljima, odlučio da izdvoji dva hektara zemljišta za sadnju krompira, koju obrađuju sami.
Pre sadnje, Đekić naglašava da je važno uzeti u obzir vremenske uslove i tip zemljišta. U ravničarskim predelima, optimalan period za sadnju je od sredine marta do početka aprila, dok se u brdsko-planinskim područjima taj rok pomera na kraj aprila. Dubina sadnje zavisi od specifičnih karakteristika zemljišta, kao i od klimatskih uslova.
Mehanizacija igra ključnu ulogu u pripremi zemljišta za setvu, a tokom sezone vađenja, Đekić angažuje dodatnu radnu snagu da bi sve obavio na vreme. „Kada krene vreme za sadnju, pripremam njivu sa mehanizacijom, zatim ide đubrenje zemljišta. Koristim stajnjak i veštačka đubriva, a kada stabla krompira izrastu, prihranjujem ih preko lista. Ne koristim teške hemikalije“, objašnjava Đekić.
Ove godine, dnevnice radnika kretale su se oko 50 evra, što uključuje celodnevni rad, prevoz i obezbeđivanje hrane. Đekić nabavlja sadni materijal u poljoprivrednim apotekama, većinom kupuje semenski krompir holandskih proizvođača, zbog kvaliteta i boljih prinosa. „Ulaganja su velika, a zarada nije značajna. Prodajem ga kupcima na malo, jer nema organizovanog otkupa“, naglašava Đekić.
On sadi dve vrste krompira, crveni i beli, pri čemu se crveni bolje prodaje, iako cena nije visoka. „Džak od 10 kilograma prodajem za 1.000 dinara, što je 100 dinara po kilogramu. Krompir premerim i pakujem u vreće“, objašnjava Đekić, dodajući da ga transportuje u Beograd gde prodaje na četiri različite lokacije.
Na svojoj parceli, Đekići proizvedu od 35 do 40 tona krompira, ali napominju da je posao težak i da bi se opstalo, neophodno je „svaštariti“. Pored krompira, oni se bave i proizvodnjom malina i kupina, a neizostavna je i proizvodnja stoke. U njihovom domaćinstvu uzgajaju krmače prasilje, prasad i ovce, što dodatno diversifikuje njihovu proizvodnju.
Život na seoskom imanju za Đekiće predstavlja izazov, ali i priliku za obezbeđivanje hrane za porodicu. Suočavaju se sa raznim teškoćama, uključujući nedostatak organizovanog otkupa i pritisak velike konkurencije na tržištu. Ipak, uz posvećenost i rad, nadaju se da će moći da unaprede svoju proizvodnju i život na selu.
U zaključku, proizvodnja krompira zahteva temeljnu pripremu, znanje i ulaganje, ali i inovativnost kako bi se opstalo na tržištu. Đekići su primer kako se može uspešno kombinovati tradicija i moderna poljoprivredna praksa, što može biti inspiracija za druge proizvođače.
