Prvog dana primene zabrane korišćenja društvenih mreža za maloljetnike u Australiji, roditelji širom zemlje obavestili su javni servis ABC da su njihova deca, uprkos zabrani, nastavila da koriste popularne platforme. Ova zabrana, koja je stavljena na snagu sa ciljem zaštite mladih od potencijalno štetnog sadržaja na internetu, suočila se sa ozbiljnim izazovima u primeni.
Roditelji su izjavili da su njihova deca uspela da zaobiđu sistem za potvrdu starosti koristeći razne metode, uključujući VPN-ove, lažne podatke, pa čak i šminku kako bi prevarila programe za procenu godina. Ova situacija otkriva duboki problem koji se suočava sa novim zakonima i regulativama u digitalnom svetu.
Zabrana, koja se odnosi na društvene mreže poput Facebooka, Instagrama i TikToka, postavila je minimalnu starosnu granicu od 13 godina za korisnike. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je teško primeniti ovakve mere u praksi, posebno s obzirom na to da mnoge platforme nemaju efikasne alate za verifikaciju starosti korisnika.
Mnogi roditelji su izrazili zabrinutost zbog toga što njihova deca i dalje imaju pristup ovim aplikacijama, što može imati negativne posledice po njihovo mentalno zdravlje i razvoj. „Pokušavam da budem odgovoran roditelj, ali ne mogu da kontrolišem sve što moje dete radi na internetu“, rekla je jedna majka. „Zabrana je dobra namera, ali u praksi se čini da ne funkcioniše.“
Pored roditeljskih briga, stručnjaci za internet bezbednost naglašavaju da je važno da se razviju efikasniji alati za verifikaciju starosti. „Deca su kreativna i snalažljiva, i uvek će naći načine da zaobiđu pravila“, rekao je stručnjak za digitalnu bezbednost. „Zato je ključno da tehnologija ide u korak sa zakonodavstvom.“
U međuvremenu, vlada Australije je najavila da će raditi na poboljšanju sistema verifikacije starosti i uvođenju strožih kazni za platforme koje ne poštuju zakon. „Naša namera je da zaštitimo našu decu, a to zahteva zajednički napor svih – roditelja, vlade i kompanija“, rekao je ministar za komunikacije.
Pitanje zaštite maloljetnika na internetu postaje sve važnije u svetlu nedavnih istraživanja koja pokazuju da su mladi ljudi podložniji negativnim uticajima društvenih mreža, uključujući cyberbullying, anksioznost i depresiju. Roditelji se suočavaju s izazovima kako da pronađu ravnotežu između omogućavanja slobode i zaštite svoje dece.
Neki roditelji su se odlučili za alternative korišćenju društvenih mreža. Na primer, organizuju porodične aktivnosti koje ne uključuju tehnologiju, kako bi ojačali veze i omogućili deci da se druže na tradicionalniji način. „Pokušavamo da provodimo više vremena zajedno kao porodica, bez telefona i društvenih mreža“, rekla je jedna majka. „To je izazov, ali smatram da je to važan korak.“
Uprkos izazovima, postoje i pozitivni aspekti ove zabrane. Neki roditelji su primetili da su njihova deca postala angažovanija u školskim aktivnostima i fizičkim aktivnostima. „Moje dete je počelo da se bavi sportom i više vremena provodi napolju“, rekla je jedna majka. „Zabrana može biti teška, ali verujem da može doneti i dobre stvari.“
Dok se Australija suočava s ovim pitanjem, ostale zemlje prate situaciju s posebnim interesovanjem. Mnoge države razmatraju slične mere kako bi zaštitile svoju decu od potencijalnih opasnosti na internetu. Ipak, izazovi ostaju, a rešenje zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje tehnologiju, zakonodavstvo i odgovornost roditelja.
Ova situacija u Australiji služi kao podsticaj za globalnu diskusiju o sigurnosti dece na internetu i potrebi za efikasnijim zakonima i alatima koji će ih zaštititi. U svetu gde se tehnologija brzo razvija, važno je da društvo pronađe načine kako da osigura sigurnost i dobrobit mladih korisnika.
