Nakon najave proterivanja dvojice srpskih diplomata iz Bosne i Hercegovine, situacija se dodatno zaoštrila, a najavljene su i mere reciprociteta sa srpske strane. Ovaj potez izazvao je različite reakcije, posebno u svetlu nedavnih događaja vezanih za smrt i sahranu Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je osuđen za genocid i druge ratne zločine.
U Hrvatskoj se traži blokada Srbije na njenom evropskom putu zbog načina na koji su se pojedinci u Srbiji ponašali prema Mladiću. Ove tenzije dodatno su pojačane izjavama državnog tužilaštva u Crnoj Gori koje je pokrenulo postupak protiv mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija zbog njegovog veličanja Mladića u Pivskom manastiru. Ove akcije su izazvale zabrinutost među analitičarima, koji smatraju da se stari sukobi ponovo vraćaju na površinu, posebno pred predstojeće izbore u susednim zemljama.
U Bosni i Hercegovini, hiljade građana suočavaju se sa krivičnim prijavama zbog svojih stavova ili izraza saučešća nakon smrti Mladića. Među njima su i pripadnici Oružanih snaga BiH, što je izazvalo veliku pažnju javnosti i međunarodne zajednice. Ministar Zukan Helez je tražio da međunarodna zajednica povuče potpise sa ugovora o stvaranju Republike Srpske, a iz ovog entiteta su poručili da bi trebalo procesuirati ministra zbog njegovih izjava.
Reakcije iz Srbije na proterivanje diplomata su bile brze. Srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijnović, kritikovala je ministra spoljnih poslova BiH, tvrdeći da je njegovo ponašanje motivisano ličnom promocijom i populizmom. Ona je izjavila da se ovakav potez može posmatrati kao hir, te je zatražila informacije o razlozima koji su doveli do ovakvih odluka.
Lider HDZ-a, Dragan Čović, nije se oglašavao o ovim dešavanjima, ali je naglasio da je „zakon jasan“ i da BiH funkcioniše kao pravna država. U Crnoj Gori, 35 poslanika zahteva smenu predsednika Skupštine Andrije Mandića zbog njegovih stavova o Mladiću, dok se istovremeno traži i krivično gonjenje mitropolita Metodija.
U Hrvatskoj, Sabor je odbio zahtev za blokadu Srbije na evropskom putu, ali su najavljene mere koje će biti preduzete zbog sahrane Mladića. Predsednik Hrvatske, Andrej Plenković, istakao je da će ministar spoljnih poslova pokrenuti ovu temu na svim nivoima, ukazujući na značaj situacije i njene posledice po odnose u regionu.
Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije smatra da je odluka o proterivanju srpskih diplomata politički ishitren odgovor na otvorena pitanja između dve zemlje. On naglašava da bi ovo moglo dodatno pogoršati odnose između BiH i Srbije, posebno s obzirom na to da je Srbija garant etničkog mirovnog sporazuma i potpisnica u ime Republike Srpske.
U kontekstu ovih tenzija, bišvi diplomata BiH, Mirza Hajrić, izjavio je da Srbija treba da nauči lekciju i koriguje svoje ponašanje, ukazujući na obaveze koje je preuzela prema Evropi. S obzirom na sve što se dešava, komesarka Evropske unije za proširenje, Marta Kos, otkazala je planiranu posetu Srbiji kao znak protesta zbog sahrane Ratka Mladića.
Ova situacija ukazuje na duboke političke razlike i istorijske tenzije koje i dalje utiču na odnose među zemljama bivše Jugoslavije. U svetlu ovih događaja, očigledno je da su potrebni dijalog i razumevanje kako bi se izbegle dalje eskalacije sukoba i omogućila stabilnost u regionu. Naredni dani će pokazati kako će se ova kriza razvijati i koje posledice će imati po regionalne odnose i evropske integracije Srbije.
