Hrvatska nije istakla nova potraživanja prema Crnoj Gori, već je ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman nedavno govorio o ukupnoj vrednosti vojne imovine koja je završila u Crnoj Gori, navela je agencija HINA, pozivajući se na diplomatski izvor. Prema rečima neimenovanog izvora, spominjanje iznosa od 2,7 milijardi dolara odnosi se na procene stručnjaka koji su radili na temelju dokumentacije o vojnoj imovini bivše države, što uključuje plovila koja su otuđena iz Hrvatske.
Izvor je naglasio da školski brod „Jadran“ predstavlja samo „najpoznatiji i najvidljiviji deo puno šireg pitanja“. Istakao je da ovo nije novo pitanje ili zahtev, već da se o ovom pitanju ranije razgovaralo s crnogorskom stranom. Pomenuta izjava dolazi uoči sastanka predstavnika Crne Gore i Hrvatske u Zagrebu, gde bi trebalo da se razgovara o statusu broda „Jadran“ i drugim pitanjima sukcesije vojne imovine. Očekuje se da će razgovori biti nastavljeni u Crnoj Gori.
Hrvatski izvor je rekao da je sastanak „prilika da se vidi da li Crnogorci misle ozbiljno o rešavanju otvorenih pitanja ili se samo pretvaraju“. On je takođe ukazao da izjave crnogorskog ministra odbrane Dragana Krapovića „tome zasad ne pripomažu“. Crnu Goru na ovom sastanku u Zagrebu predstavljaće Krapović, koji je nedavno izjavio da Podgorica do sada nije formalno primila zahtev Hrvatske za vojnu imovinu vrednu više od 2,7 milijardi dolara, reagujući na izjavu Grlića Radmana.
Krapović je za TV Vijesti rekao da Crna Gora nema dugovanja prema Hrvatskoj i da zahtev o kojem je govorio Grlić Radman nije sadržan ni u jednom dokumentu koji je Zagreb dostavio do sada. „Bili smo šokirani tog dana jer niko nije znao za taj dug o kojem je Grlić Radman pričao“, kazao je Krapović.
On je takođe dodao da je njegovo „uverenje da Crna Gora u svom posedu drži ‘Jadran’ legalno i legitimno“. Pored vojne imovine, među otvorenim pitanjima između Hrvatske i Crne Gore su i vlasništvo nad školskim brodom „Jadran“, odšteta hrvatskim zatvorenicima u nekadašnjem logoru „Morinj“ i vraćanje imovine hrvatskim državljanima u Crnoj Gori.
Ova situacija ukazuje na stalne tenzije između dve zemlje i na potrebu za daljim dijalogom i razumevanjem. S obzirom na sveobuhvatna pitanja koja se tiču sukcesije imovine, važno je da se uspostavi konstruktivan dijalog kako bi se izbegle nesporazumi i potencijalni sukobi. Sastanak u Zagrebu mogao bi biti ključan korak ka razjašnjavanju ovih pitanja i otvaranju novog poglavlja u odnosima između Hrvatske i Crne Gore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
