Gotovina, iako još uvek prisutna u svakodnevnom životu građana, polako gubi značaj. U evrozoni, sve veći broj ljudi prelazi na korišćenje kartica, mobilnih telefona i aplikacija za plaćanje, dok fizički novac, uključujući novčanice i kovanice, zauzima sve manju ulogu u svakodnevnim transakcijama. Ovaj trend predstavlja izazov za Evropsku centralnu banku (ECB), koja se suočava sa pitanjem kako očuvati javni novac u eri bezgotovinskog plaćanja.
Odgovor ECB-a na ovo pitanje je digitalni evro, nova digitalna valuta centralne banke koja bi trebala da funkcioniše kao elektronski oblik gotovine. Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB-a, istakao je da je glavni cilj uvođenja digitalnog evra očuvanje prednosti gotovine u digitalnom svetu. On je naglasio potrebu za dopunjavanjem fizičke gotovine digitalnim ekvivalentom, umesto njenog potpunog zamenjivanja.
Gotovina se smatra univerzalno prihvaćenom, jednostavnom za korišćenje i ne zahteva bankovni račun, što garantuje određenu privatnost. Nasuprot tome, većina trenutno korišćenih digitalnih sistema plaćanja dolazi od privatnih kompanija koje naplaćuju provizije i prikupljaju podatke o korisnicima. Dodatni problem za Evropu je što su mnogi od ovih sistema razvijeni izvan kontinenta, najčešće u Sjedinjenim Američkim Državama.
U poslednjih pet godina, udeo gotovine u plaćanjima unutar evrozone smanjen je sa 68% na 40% po broju transakcija i sa 40% na samo 24% po vrednosti. Ukoliko ECB ne reaguje, tržište će se nastaviti oslanjati na privatne i pretežno neeuropske sisteme plaćanja, što može dovesti do gubitka monetarnog suvereniteta. Digitalni evro bi omogućio građanima da zadrže pristup javnom novcu i u digitalnom okruženju, kao i da plaćaju sigurno i izvan mreže, čak i u kriznim situacijama kao što su nestanci struje.
Kako će digitalni evro funkcionisati? Građani će moći da mu pristupaju putem digitalnog novčanika, najverovatnije preko svojih banaka ili javnih institucija. Plaćanja će biti trenutna, besplatna i dostupna kako online, tako i offline. Međutim, biće postavljena ograničenja na iznos koji pojedinac može držati u digitalnom evru, kako bi se sprečilo masovno povlačenje novca iz komercijalnih banaka. Privatnost korisnika biće zaštićena, a ECB neće imati mogućnost praćenja pojedinačnih transakcija ili ličnih podataka korisnika. Jedan digitalni evro uvek će imati istu vrednost kao jedan evro u gotovini.
Trenutno se ECB nalazi u pripremnoj fazi, koja će trajati do oktobra 2025. godine. Nakon toga, očekuje se donošenje političkih i pravnih odluka, a razvoj digitalnog evra mogao bi potrajati dodatne dve do tri godine. To znači da bi digitalni evro mogao postati deo svakodnevnog života građana između 2027. i 2029. godine.
Često se postavlja pitanje da li digitalne valute mogu ugroziti dominaciju američkog dolara. ECB naglašava da digitalni evro nije zamišljen kao geopolitičko oružje, već kao alat za maloprodajna plaćanja namenjen isključivo Evropljanima. Dolar i dalje dominira na globalnom nivou zahvaljujući poverenju i veličini tržišta, kao i decenijama dugim mrežama koje ga podržavaju. Ipak, digitalni evro bi mogao ojačati unutrašnju otpornost evrozone i obezbediti budućnost jedinstvene valute.
U svetlu svih ovih promena, građani će morati da se prilagode novim načinima plaćanja i upotrebi novca. Bez obzira na to, očigledno je da će gotovina i dalje imati svoje mesto u društvu, ali će digitalne alternative postajati sve prisutnije i značajnije.
