Pametna poljoprivreda više nije daleka vizija, već se već sprovodi na njivama širom Srbije. Dronovi za nadgledanje useva, GPS sistemi u traktorima, senzori za analizu zemljišta i satelitsko praćenje parcela postali su deo svakodnevnice u proizvodnji hrane. Ova tema bila je centralna tokom drugog dana programa u EU Paviljonu na Novosadskom sajmu, gde su stručnjaci, kompanije i naučnici predstavili uticaj digitalnih tehnologija na domaću poljoprivredu.
Na panelu „Razgovori koji znače“, stručnjaci iz oblasti agronomije, mehanizacije i nauke diskutovali su o tome kako moderne tehnologije pomažu proizvođačima da smanje troškove, povećaju prinose i efikasnije koriste resurse. Lazar Turšijan, stručnjak za preciznu poljoprivredu, naglasio je da moderna proizvodnja zahteva donošenje odluka na osnovu podataka i digitalnih alata, umesto procena „od oka“. Dronovi se sve više koriste za praćenje useva, a GPS sistemi postaju osnovni alat za sve proizvođače.
Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, istakla je da pametna poljoprivreda donosi dvostruku korist: povećanu ekonomsku isplativost i smanjen uticaj na životnu sredinu. Mnoge zadruge već koriste GPS navigaciju, autopilote i sisteme za precizno doziranje repromaterijala, dok igraju ključnu ulogu u edukaciji i podršci proizvođačima, posebno starijim poljoprivrednicima.
Predstavnici industrije smatraju da precizna poljoprivreda više nije luksuz samo za velike proizvođače. Dejan Zorić iz kompanije Agrotech naglasio je da su GPS sistemi sada dostupniji nego ikada i uskoro će postati standardna oprema na traktorima, poput klima-uređaja. Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens, dodao je da se savremena poljoprivreda sve više oslanja na upravljanje zasnovano na podacima i veštačkoj inteligenciji, što donosi veću efikasnost i profitabilnost.
Posebnu pažnju privukla su inovativna rešenja predstavljena u okviru EU Paviljona, kao što je projekat „Einstein Agro“ koji razvija biorazgradive senzore i elektronske komponente od ostataka hrane. Takođe, predstavljene su pametne rukavice koje mogu detektovati prisustvo pesticida u zemljištu pomoću elektrohemijskih senzora.
Posetioci su mogli da vide digitalne platforme za upravljanje gazdinstvima, poput softvera FarmBooker, koji omogućava praćenje troškova, prinosa i aktivnosti na parcelama uz pomoć satelitskih podataka. Stručnjaci su naglasili da tehnologija ne zamenjuje iskustvo poljoprivrednika, već ga nadograđuje i omogućava bolje rezultate uz manje troškove.
Program je bio obogaćen edukativnim radionicama i predstavljenom evropskom gastronomijom, a glavna poruka drugog dana EU Paviljona bila je jasna: budućnost poljoprivrede je stigla i postaje sve digitalnija, održivija i preciznija. Pametna poljoprivreda predstavlja savremeni pristup koji omogućava poljoprivrednicima da se suoče sa izazovima modernog doba, unaprede proizvodnju i očuvaju životnu sredinu.
Upravljanje poljoprivredom uz pomoć tehnologije može značajno smanjiti troškove proizvodnje i povećati kvalitet hrane, čime se doprinosi zdravijoj i održivijoj sredini. Stručnjaci naglašavaju važnost edukacije i prilagođavanja starijih poljoprivrednika novim tehnologijama kako bi svi proizvođači mogli da iskoriste prednosti pametne poljoprivrede. Poljoprivreda u Srbiji tako postaje pravi primer kako se moderna tehnologija može integrisati u tradicionalne metode rada, čime se osigurava bolja budućnost za sve.
