U Srbiji, od ukupno 1,6 miliona penzionera, čak 239.000 njih prima penziju iz inostranstva, što čini skoro 15 procenata najstarije populacije. Ove penzije dolaze iz 35 različitih zemalja, pri čemu su najzastupljenije one iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Nemačke. Ova statistika nije iznenađujuća s obzirom na to da veliki broj Srba živi i radi u tim zemljama, gde su uslovi za sticanje penzije različiti.
Kada naši građani ostvare pravo na penziju u inostranstvu i odluče da se vrate u domovinu, važno je napomenuti da inostrane penzije mogu primati na račune u Srbiji samo iz zemalja sa kojima Srbija ima potpisane međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju. U ovom trenutku, Srbija ima 35 takvih ugovora, a penzioneri ostvaruju svoja prava prema nacionalnim zakonima svake zemlje u kojoj su radili.
Visina deviznih penzija omogućava povratnicima iz inostranstva da žive relativno lagodno u Srbiji, u poređenju sa onima koji su ceo radni vek proveli u zemlji. Međutim, mnogi penzioneri i njihovi naslednici nisu upoznati sa procedurama koje se primenjuju kada korisnik devizne penzije preminu, posebno kada je reč o odjavi primanja iz inostranstva.
U cilju razjašnjavanja ove teme, Kurir Biznis je kontaktirao Fond za penziono i invalidsko osiguranje (PIO) kako bi saznao kako se odjavljuje penzija koju je preminuli korisnik dobijao iz Nemačke. Prema informacijama iz Fonda, najbrži način da naslednici obaveste inostrani nosilac osiguranja o smrti korisnika jeste slanje izvoda iz matične knjige umrlih na adresu inostranog nosioca osiguranja. Ovaj korak je bitan kako bi se izbegla preplata penzije.
U slučaju da to nije moguće, naslednici se mogu obratiti Odeljenju za ostvarivanje prava po međunarodnim ugovorima u Beogradu ili Novom Sadu. Pored izvatka iz matične knjige umrlih, potrebno je dostaviti i sve relevantne podatke, uključujući rešenje o penziji i podatke o državi iz koje je korisnik primao penziju. Ova procedura omogućava Fondu da obavesti inostrani nosilac osiguranja o smrti korisnika.
Rok u kojem naslednici treba da prijave smrt i odjave penziju je što kraći, jer ukoliko to ne učine, a na račun preminulog legne nova uplata, biće obavezni da je vrate. Upozorava se da ni u kom slučaju ne smeju podizati taj novac, jer će, kada se sazna za smrt korisnika, inostrani penzijski fond potraživati višak isplaćenih sredstava.
Prema pravilima, naslednici su dužni da u što kraćem roku obaveste inostrani nosilac osiguranja o smrti korisnika penzije. Ukoliko dođe do preplate, a naslednici podignu novac sa računa preminulog, biće u obavezi da vrate ta sredstva, jer ona ne pripadaju njima.
Informacije o ovim procedurama su od suštinske važnosti za sve korisnike deviznih penzija i njihove porodice, kako bi se izbegle neprijatnosti i komplikacije nakon smrti korisnika. Na taj način, naslednici mogu osigurati da se svi formalni zahtevi ispune na vreme i da se izbegnu eventualne finansijske posledice.
U zaključku, iako penzije iz inostranstva mogu značajno poboljšati kvalitet života povratnika u Srbiju, važno je biti upoznat sa procedurama i pravilima koja se odnose na odjavu penzija u slučaju smrti korisnika. Na taj način, porodice mogu lakše upravljati ovim pitanjima i osigurati finansijsku stabilnost u teškim trenucima.
