U nedelju su centristi u Evropi proslavili pobede svojih kandidata na izborima u tri zemlje, dok se desnica suočila sa izazovima. U Rumuniji je Nikušor Dan, centristički kandidat, pobedio desničara Džordža Simiona u drugom krugu predsedničkih izbora. U Poljskoj je liberalni kandidat Rafal Tšaskovski uspeo da nadmaši Karola Navrockog iz desničarske stranke Pravo i pravda, ali sa manjom razlikom nego što se očekivalo. U Portugalu, krajnje desničarska partija Čega je ostvarila značajan napredak, premda nijedna stranka nije osvojila većinu.
Ovi rezultati su umanjili zabrinutosti u Briselu o mogućem jačanju krajnje desnice i evroskeptičnih pokreta u ključnim članicama EU i NATO-a. Iako su centristi izašli kao pobednici, analitičari upozoravaju da se desnica ne može smatrati poraženom. U Rumuniji, podrška ultranacionalističkim političarima raste, a Danova pobeda sa sedam procenata razlike nad Simionom ukazuje na polarizaciju u društvu.
Rumunija, kao ključna članica EU i NATO-a, suočila se sa izazovima usled rasta popularnosti Simiona, koji je zagovarao smanjenje vojne pomoći Ukrajini. Dan, koji je vodio kampanju zasnovanu na reformama, potvrdio je da će njegova vlada ostati posvećena NATO-u i transatlantskim vezama. Izlaznost na izbore bila je visoka, sa 65 odsto u drugom krugu, što je doprinelo njegovoj pobedi.
U Poljskoj, Tšaskovski je osvojio 31,4 odsto glasova, dok je Navrocki dobio 29,5 odsto. Iako je Tšaskovski pobedio, razlika je bila manja nego što se očekivalo, što može ukazivati na podelu u društvu. U ovom kontekstu, desničarski kandidat Slavomir Mencen osvojio je značajan deo glasova, što može otežati Tšaskovskom u drugom krugu izbora.
Poljska se suočava sa dubokim podelama između zapada i istoka, pri čemu zapadne regije favorizuju Tšaskovskog, dok istok naginje Navrockom. Očekuje se da će se Tšaskovski i Navrocki truditi da privuku glasače drugih kandidata za drugi krug 1. juna.
Portugal je imao svoje izazove, s centrističko-desničarskom „Demokratskom alijansom“ koja je osvojila najviše glasova na vanrednim izborima, ali je krajnje desničarska partija Čega iznenadila porastom podrške. Čega je postala druga najveća snaga u parlamentu, što ukazuje na rastući nezadovoljstvo birača prema tradicionalnim strankama. Ovaj rast podrške može imati značajan uticaj na lokalne izbore na jesen, jer se očekuje da Čega može preuzeti kontrolu nad opštinskim vlastima u ključnim gradovima.
Zajednički trendovi iz ovih izbora ukazuju na to da centristi moraju biti oprezni, jer se desnica i dalje bori za uticaj. Iako su centristi postigli važne pobede, uspon desničarskih pokreta u Rumuniji, Poljskoj i Portugalu može signalizirati dublje promene u političkom pejzažu Evrope. U narednim mesecima, ove stranke će se suočiti sa izazovima kako bi zadržale podršku birača i odgovorile na rastuće nezadovoljstvo u društvu.
Ovi izbori su pokazali da politička scena u Evropi ostaje dinamična i da je teško predvideti kako će se stvari razvijati. Uspon desnice u nekim zemljama može predstavljati izazov za centrističke stranke, dok istovremeno naglašava potrebu za razumevanjem i odgovorom na brige birača.
