Na Kosovu i Metohiji nastavlja se pritisak na srpsku zajednicu, a poslednjih dana zabeležena su brojna privođenja i pozivi na saslušanje iz tužilaštva u Prištini. Među njima je i predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, čije je saslušanje otkazano zbog zdravstvenog stanja njegovog advokata. Prema izjavama iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ova dešavanja imaju za cilj zastrašivanje srpskog stanovništva i kriminalizaciju Srpske liste uoči predstojećih lokalnih izbora.
U fokusu su i deportacije Srba, oduzimanje državljanstava, kao i optužnice, poput one protiv poslanika Slavka Simića. Međunarodna zajednica, suočena s globalnim krizama, reaguje sporadično, što dodatno pogoršava situaciju na terenu.
Poslanik Srpske liste, Srđan Popović, ukazuje na to da su nedavne akcije kosovske policije, koja je uhapsila četvoricu Srba, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, doveli do oduzimanja njihovih državljanstava i deportacije u centralni deo Srbije. Prema njegovim rečima, ovim postupkom su proterane i porodice hapšenih, što predstavlja dodatni pritisak na srpske porodice koje su ostale na Kosovu.
„Niko nije očekivao da će se to desiti. Svi su ti ljudi radili u MUP-u Republike Srbije više od 15 godina. Sada se to koristi u političke svrhe“, rekao je Popović, naglašavajući da je proterivanje Srba zapravo proterivanje njihovih porodica, kojima je zabranjeno da dolaze na Kosovo u narednih pet godina.
Popović se takođe osvrnuo na optužnicu protiv Slavka Simića, ističući da je on odavno bio za rešavanje problema između Srba i Albanaca na institucionalan način. „Jedini njegov greh je što je branio naš narod i što je uvek bio prisutan gde treba“, rekao je Popović. Takođe, ukazao je na to da je progon Zlatana Eleka politički motivisan, jer je on ugledni lekar koji se zalaže za interese srpske zajednice.
Ognjen Gogić, politički analitičar, upozorava na sistematsku ofanzivu kosovskih vlasti protiv Srba, označavajući deportacije kao opasan presedan koji može dovesti do etničkog čišćenja. Gogić smatra da su aktuelni događaji rezultat šire strategije koja uključuje razne mere pritiska na srpsku zajednicu, uključujući upade u institucije i oduzimanje imovine.
„Kosovske vlasti su podigle lestvicu na viši nivo ovim što su uradile sa policajcima. Njih četvorica su deportovani, a jedan je pušten jer je u penziji. Ovo je ozbiljna situacija koja može postaviti presedan za druge Srbe“, naglašava Gogić, dodajući da je pravna osnova takvih odluka veoma sporna.
On kritikuje pravnu valjanost odluka koje donosi ministar, ističući da nije sproveden nikakav postupak kako bi se utvrdilo da li su deportovani zaista predstavljali pretnju po bezbednost. „Ovo što se dešava može se uporediti sa praksama iz 30-ih godina 20. veka, a međunarodna zajednica bi trebala snažno reagovati“, kaže Gogić.
On predviđa eskalaciju tenzija tokom leta zbog dolaska albanske dijaspore i političkog vakuuma, izražavajući zabrinutost za stabilnost uoči lokalnih izbora. „Očekujem da će pritisak na Srbe rasti ukoliko se ne pronađe način da se ovaj problem reši“, zaključuje Gogić.
U svetlu ovih dešavanja, srpska zajednica na Kosovu suočava se s izazovima koji mogu uticati na njen opstanak i stabilnost. I dok se pripremaju lokalni izbori, situacija na terenu ostaje napeta, a međunarodna zajednica pozvana je da reaguje kako bi se sprečila dalja eskalacija konflikta.
