Hiljade deponija širom Velike Britanije i Evrope nalaze se u područjima podložnim poplavama, što povećava rizik od ispuštanja toksičnog otpada u vodu za piće i ekosisteme. Ovo je pokazalo prvo mapiranje takvih lokacija u Evropi, koje su sproveli Guardan i Watershed Investigatives u saradnji sa Investigate Europe. Rezultati istraživanja otkrivaju da se od 61.000 mapiranih deponija u Evropi, oko 28 procenata nalazi u područjima koja su često pogođena poplavama.
Stručnjaci smatraju da bi stvarni broj lokacija u riziku mogao biti znatno veći, do čak 140.000. Sa sve češćim i intenzivnijim poplavama koje su rezultat klimatskih promena, postoji povećani rizik od ispuštanja hemikalija i toksičnih metala u životnu sredinu. Patrik Birn sa Univerziteta „Džon Murs“ u Liverpulu naglašava kako je važno prepoznati opasnosti koje proizašle iz ovih deponija mogu imati po zdravlje ljudi i ekosisteme.
Na pojedinim lokacijama su otkriveni povišeni nivoi „večnih hemikalija“ poput PFAS i polihlorovanih bifenila (PCB). U Češiru, na primer, zabeleženi su nivoi PFAS hemikalija koji su 20 puta veći od dozvoljenih standarda za vodu za piće. U Grčkoj su zabeleženi višestruko prekoračeni nivoi PFA, a takođe je došlo do ispiranja žive i kadmijuma u reku Nedontas.
Više od polovine mapiranih deponija nalazi se u zonama gde podzemne vode ne ispunjavaju hemijske standarde, što sugeriše da istorijske deponije već mogu doprineti kontaminaciji. Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme u upravljanju otpadom, kao i na potrebu za hitnim delovanjem. Evropski stručnjaci upozoravaju da fragmentirani i nepotpuni podaci o lokacijama deponija otežavaju procenu rizika i upravljanje njime.
Ilegalno odlaganje otpada takođe predstavlja rastući problem u mnogim evropskim zemljama. Mnoge deponije su se formirale bez odgovarajuće regulative i kontrole, što dodatno pogoršava situaciju. Ove deponije su često neoznačene i nepristupačne, što otežava njihovo praćenje i upravljanje, a samim tim i smanjenje rizika po životnu sredinu.
Stručnjaci smatraju da je dugoročno rešenje u boljem mapiranju deponija, upravljanju hemikalijama i ulaganju u reciklažu i smanjenje otpada. Takođe, potrebno je razviti efikasnije strategije za upravljanje otpadom i sprečavanje njegovog nelegalnog odlaganja. Ulaganje u infrastrukturu za reciklažu i edukaciju javnosti o važnosti pravilnog odlaganja otpada može značajno smanjiti rizik od kontaminacije.
Klimatske promene imaju značajan uticaj na životnu sredinu, a poplave postaju sve češće i intenzivnije. To stvara dodatne izazove u upravljanju otpadom i očuvanju kvaliteta vode. Kako se nivo mora i reka povećava, može doći do ispiranja toksičnih materija iz deponija u vodene ekosisteme, što može imati katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i biodiverzitet.
Regulatorne vlasti i donosioci odluka moraju prepoznati ove rizike i delovati proaktivno kako bi zaštitili javno zdravlje i životnu sredinu. Potrebno je uspostaviti strože propise o odlaganju otpada i implementirati efikasne sisteme praćenja deponija. Takođe, neophodno je razvijati strategije za prevenciju i upravljanje otpadom koje uključuju sve relevantne aktere, uključujući lokalne zajednice, industriju i nevladine organizacije.
U svetlu ovih izazova, važno je da zajednice budu svesne potencijalnih rizika i aktivno učestvuju u inicijativama za očuvanje životne sredine. Edukacija i svest o problemima vezanim za otpad i hemikalije su ključne za izgradnju održivih zajednica koje će se suočiti sa izazovima budućnosti. Samo zajedničkim delovanjem možemo osigurati zdraviju i sigurniju životnu sredinu za buduće generacije.
