U utorak je u Parizu održan tradicionalni vojni marš povodom Dana pada Bastilje, najvećeg nacionalnog praznika Francuske. Na paradi su učestvovale vojne jedinice zapadnih zemalja, većinom članica NATO-a, okupljenih u neformalnoj Koaliciji voljnih. Ove godine, Hrvatska je bila u centru pažnje zbog političkih tenzija između predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića. Na paradi u Parizu nisu prisustvovali pripadnici Počasno-zaštitnog bataljona, već su umesto njih učestvovali pripadnici Antiterorističke jedinice Lučko, koja pripada Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Nakon saznanja da će francuski predsednik Emanuel Makron pozvati predsednika Srbije Aleksandra Vučića na paradu, javnost u Hrvatskoj je postala još uzbudjenija. Mnogi kritičari su smatrali da Hrvatska ne bi trebala učestvovati u događaju gde je i Vučić, što je dodatno pojačalo tenzije. Prikazivanje parade na televiziji pokazalo je kako Vučić sedi u prvom redu, blizu Makrona, dok je Plenković bio u drugom redu, što je izazvalo mnoge komentare o „gledanju u Vučićeva leđa“.
Politički analitičar Denis Avdagić je istakao da raspored sedenja na ovakvim ceremonijama često ima više simboličkog nego protokolarnog značaja. Napomenuo je da je i poljski premijer Donald Tusk sedeo u drugom redu, a da se u Poljskoj ne vode slične diskusije kao u Hrvatskoj. Avdagić je naglasio da je raspored sedenja mogao biti zasnovan na abecednom redu, a ne na pokušaju uvrede ili ponizenja pojedinih gostiju.
Iako se Vučićevo mesto u prvom redu može tumačiti kao važna poruka o Srbiji, Avdagić smatra da to može biti i signal da Francuska vidi Srbiju kao ključnu zemlju za stabilnost Balkana. Francuska je, prema njegovim rečima, zainteresovana da Srbija postane deo evropskog prostora, posebno imajući u vidu njenu poziciju između Istoka i Zapada. U tom kontekstu, Vučićevo mesto u prvom redu može se smatrati dodatnim podsticajem za Srbiju da se distancira od ruskog uticaja.
Na kraju, Avdagić je istakao da je prisustvo pripadnika ATJ Lučko, koji su marširali odmah iza francuskih jedinica, možda bilo previđeno u svetlu situacije u Hrvatskoj. Ove diskusije o rasporedu sedenja zasenile su važnu ulogu koju je Hrvatska imala na paradi, a koja je zapravo bila prilika za jačanje bilateralnih odnosa i pokazivanje vojne snage.
U kontekstu ovih događaja, važno je napomenuti kako diplomatske ceremonije često mogu imati višeslojna značenja, a političke tenzije unutar zemalja mogu uticati na percepciju ovakvih važnih događaja.
