Najmlađa osoba u Velikoj Britaniji obolela od demencije, 24-godišnji Andre Jaram iz Norfolka, preminuo je krajem decembra. Njegova porodica donirala je njegov mozak u naučne svrhe kako bi se unapredilo razumevanje ove teške bolesti. Jaram je preminuo 27. decembra u hospisu Prisila Bejkon u Noriču, nakon što mu je dijagnostikovana frontotemporalna demencija izazvana mutacijom proteina, svega mesec dana pre nego što je napunio 23 godine. Smatran je najmlađim pacijentom sa demencijom u zemlji, prenosi GB Nes.
Njegova majka Samanta Ferbern donela je tešku odluku da mozak njenog sina bude doniran bolnici Adenbruks u Kembridžu radi naučnih istraživanja, nadajući se da će to pomoći boljem razumevanju, kako je rekla, „najokrutnije bolesti“. Prvi simptomi bolesti pojavili su se početkom 2022. godine, kada je Andre postao zaboravan i počeo da se ponaša neuobičajeno. Lekarski pregledi u Univerzitetskoj bolnici u Noriču pokazali su neuobičajeno smanjenje moždane mase, a konačna dijagnoza potvrđena je u Kembridžu.
Iako je bolest brzo napredovala, Andre je prilikom ulaska u dom za negu u septembru prošle godine još mogao da hoda, ali je već mesec dana kasnije bio vezan za invalidska kolica, navela je njegova majka. Ova tragedija nije samo gubitak za porodicu Jaram, već i alarm za društvo o ozbiljnosti i uticaju demencije, posebno kod mladih ljudi.
Demencija je često povezana sa starijom populacijom, ali slučaj Andre Jaram pokazuje da ova bolest može pogoditi i mnogo mlađe osobe. Frontotemporalna demencija, koja se javlja zbog degeneracije prednjeg dela mozga, može uzrokovati promene u ponašanju, emocionalnoj stabilnosti i kognitivnim funkcijama. Ključno je za medicinsku zajednicu da istražuje uzroke i mehanizme ove bolesti kako bi razvila efikasnije tretmane i strategije za podršku onima koji pate od nje.
Samanta Ferbern je kroz tužnu situaciju želela da podstakne svest o ovoj bolesti i njenom uticaju na mlade ljude. „Ovo je bolest koja ne bira, i važno je da se ljudi informišu i razumeju njene posledice“, izjavila je. Takođe je apelovala na istraživače da nastave rad na razvoju novih pristupa lečenju i razumevanju demencije.
Pored emotivnog bola koji porodica Jaram proživljava, njihova odluka o donaciji mozga može doneti značajnu korist za buduće generacije. Naučnici se nadaju da će analiza Andreovog mozga pomoći u razvoju boljih dijagnostičkih alata i tretmana za frontotemporalnu demenciju i slične poremećaje. Ova donacija može otvoriti vrata novim istraživanjima i dati nadu onima koji se bore sa sličnim izazovima.
U svetlu ovog tragičnog događaja, važno je i da se razmatra kako društvo može bolje podržati obolele i njihove porodice. Mnogi ljudi koji pate od demencije, bez obzira na uzrast, suočavaju se s izolacijom, stigmatizacijom i nedostatkom resursa. Postoji potreba za većom podrškom i razumevanjem, kako u zajednici, tako i u zdravstvenom sistemu.
Andre Jaram je bio više od samo statistike; bio je mladić s potencijalom, koji je izgubio bitku sa bolešću koja je, nažalost, još uvek nedovoljno poznata. Njegova priča je podsetnik na važnost empatije i podrške onima koji pate, kao i na hitnost istraživanja koje će pomoći u prevenciji i lečenju ovih ozbiljnih stanja. Njegova porodica i prijatelji će ga zauvek pamtiti po njegovoj hrabrosti i snazi, a njegovo nasleđe može inspirisati promene koje su potrebne u borbi protiv demencije.
