Delegacija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta danas je posetila Skupštinu Srbije, gde su se sastali sa predsednicom Odbora za evropske poslove Elvirom Kovač, kao i sa predstavnicima vladajuće koalicije i opozicije. Iako još uvek nema zvaničnih komentara iz delegacije EP, poslanici iz vlasti i opozicije su izrazili različite stavove nakon sastanaka.
Potpredsednica Narodne skupštine, Marina Raguš, izjavila je da je sastanak sa poslanicima vladajuće koalicije skraćen, što je označila kao „nezapamćeno nepoštovanje“. Raguš je istakla da su poslanici čekali pola sata na delegaciju EP, a da je sastanak trebao da traje najmanje 40 minuta. Umesto toga, evroparlamentarci su se povukli uz izgovor da imaju druge obaveze, dok su prethodno imali dva sastanka sa predstavnicima opozicije.
Opozicioni poslanici su na konferenciji za medije izneli kritike prema vlastima, ukazujući na problematiku predloga pravosudnih zakona, izbora REM-a i represije nad građanima. Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta rekao je da su tražili da Srbija bude uslovljena povlačenjem sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i da se uvedu personalizovane sankcije za funkcionere vlasti i policije.
Delegacija EP je takođe posetila izložbu u Jasenovcu koja je postavljena u holu Skupštine Srbije. Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izrazila je zadovoljstvo što su europarlamentarci posetili izložbu, ali je naglasila da je to učinjeno tek nakon prvog sastanka.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, komentarišući posetu, istakla je da je ona bila praćena negativnom kampanjom. Joksimović je naglasila da evropski parlament ima značajnu ulogu u procesu evropskih integracija Srbije i da je važno shvatiti razloge zbog kojih je do posete došlo. Srbija se već četiri godine suočava sa blokadom u procesu evropskih integracija, pri čemu nije otvoren nijedan klaster. Ona je ukazala na to da je blokada povezana s ruskom agresijom na Ukrajinu i na niz dokumenata, uključujući rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji, koja se bavi vladavinom prava i stanjem medija.
Joksimović je takođe napomenula da je Srbija dobila preliminarna sredstva iz Plana rasta, ali da prva tranša još nije prosleđena u punoj meri. Ukupno je do sada trebalo da povuče 269 miliona evra od strane EU, ali su sredstva dobijena samo za tri uspešno implementirane reforme.
Prema njenim rečima, saradnja sa evropskim institucijama varira: dok postoji bolje razumevanje između Srbije i Evropske komisije, negativni tonovi u Evropskom parlamentu postaju sve češći. Joksimović je ukazala na to da su države članice EU već duže vreme preporučivale otvaranje Klastera 3, ali da nije postignut konsenzus potreban za nastavak procesa integracija Srbije.
Izveštaj Evropskog parlamenta, koji je usvojen sa velikim procentom podrške, može uticati na buduće rezolucije i pritiske na izvršnu vlast u Srbiji. Joksimović je naglasila da će nova saznanja iz razgovora sa političkim akterima u Srbiji oblikovati buduće izveštaje EP.
Na kraju, Joksimović je istakla da poseta Evropskog parlamenta dolazi u trenutku kada su odnosi između Srbije i EU napeti, a negativni tonovi u izveštajima mogu otežati dalje integracije. Ona je zaključila da je važno pratiti kako se procene evropskih institucija razvijaju, jer će to uticati na smernice buduće integracije Srbije u EU.
