Miloš Veljović iz sela Podbišće kod Mojkovca u Crnoj Gori, s ponosom obeležava svoj život u kojem se aktivnost i rad u prirodi ne menjaju ni na pragu stote godine. Ova godina je za njega posebna, jer je nedavno proslavio svoj 99. rođendan, a i dalje se svakodnevno bavi poslovima u bašti. Kaže da uživa u radu na svojoj zemlji, a s osmehom se priseti svih divnih trenutaka koje je doživeo tokom svog dugog života.
Miloš je primer vitalnosti i aktivnog života, iako se približava stotoj godini. Njegov dan počinje radovima u vrtu, gde ne miruje i ne voli da sedi. „Sedenje me zamara, lakše mi je s motikom u ruci“, kaže on. Uživanje u svakodnevnim aktivnostima postalo je njegov način života, a rad u polju je za njega svojevrsna terapija. „Pomalo se zanimam, koliko? 10 minuta? 15? Kopam, sednem, odmorim i tako dalje“, objašnjava Miloš.
Njegova filozofija o dugovečnosti oslanja se na jednostavne svakodnevne rituale, a ne na brojanje godina. Umesto da se opterećuje problemima i vesti iz sveta, Miloš radije provodi vreme u prirodi, posvećujući se svojim biljkama i životinjama. „Izjutra popijem malo soka i gledam kud je stoka“, dodaje on, naglašavajući kako mu je bitno da se oseća korisno i aktivno.
Miloš smatra da je njegovo najveće bogatstvo porodica. Sa petoro dece, desetoro unučadi i dvanaestoro praunučadi, on se ponosi što je uspeo da izgradi čvrste porodične veze. „Uspeh nije u novčaniku, već u potomcima“, naglašava on, ističući kako je uvek bio spreman da pomogne svojim komšijama i prijateljima. „Moba mi je uvek bila u njivu. Nikad nisam sam radio. Uvek smo se okupljali, pomagali jedni drugima“, kaže Miloš, opisujući duh zajedništva koji je vladao u njegovim mladalačkim danima.
Miloš se seća lepih vremena kada su ljudi više cenili međusobne odnose i bliskost. „Druženje, izleti sa omladinom, svi smo zajedno prolazili kroz život. Vreme je bilo lepo, cenilo se i poštovalo“, priseti se Miloš. Njegova vitalnost i optimizam ostali su prisutni i u svetlu prošlih događaja, a on se ponosi svojim doprinosima društvu. Proživeo je rat, dobio je pet ordena i bio aktivan u zajednici, što ga čini ponosnim na sve što je postigao.
I dok sa nestrpljenjem očekuje svoj stoti rođendan, Miloš smatra da nema čega da se žali. „Srećan sam i ispunjen, naredni rođendan biće povod za još jednu životnu radost“, kaže on, gledajući optimistično u budućnost. Njegova priča je inspiracija za sve generacije, podsećajući nas da je aktivan život i snažna porodica recept za sreću i dugovečnost.
Miloš Veljović je primer kako se život može živeti punim plućima, bez obzira na godine. Njegova ljubav prema radu u polju i njegovoj porodici, kao i njegov pozitivan duh, služe kao podsticaj svima nama da cenimo male stvari u životu i da budemo aktivni i povezani sa ljudima oko nas. U svetu koji se brzo menja, Miloševa priča nas podseća na vrednosti zajedništva, ljubavi i radosti koju donosi život u prirodi.
