Rusija se zalaže za postizanje trajnog međuetničkog pomirenja u Bosni i Hercegovini isključivo na osnovu međunarodnog prava, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma, izjavio je Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije. On je naglasio da formiranje vojnih saveza u kojima Priština učestvuje ravnopravno sa suverenim državama predstavlja direktno kršenje ovog sporazuma.
U autorskom tekstu objavljenom u dnevnom listu „Politika“, Lavrov je povodom 30. godišnjice od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, istakao da ovaj sporazum nije rešenje za sve nesuglasice koje su se pojavile u Bosni i Hercegovini nakon raspada SFRJ, ali da je njegova glavna zasluga zaustavljanje krvoprolića i omogućavanje povratka mirnom životu.
On je podsetio da je rat u Bosni i Hercegovini odneo više od 100.000 života i da je više od dva miliona ljudi primorano da napusti svoje domove. Lavrov je izrazio saučešće svim žrtvama, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost, i ukazao na to da tenzije međuetničkih i međuverskih odnosa i dalje postoje, dok veliki deo teritorije ostaje miniran što dovodi do daljih tragedija.
Lavrov je istakao da su aktuelna dešavanja u Bosni i Hercegovini jedan od primera nepoštovanja međunarodnog prava, ukazujući na kršenje Minskog sporazuma od strane Kijeva. Takođe, naglasio je da zapadni pokrovitelji Prištine ignorišu Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koja garantuje teritorijalni integritet Srbije.
On je naglasio da priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova od strane zapadnih zemalja podstiče srbofobično bezakonje i korake ka stvaranju ilegalne vojske Kosova. Lavrov je upozorio na opasne trendove povećanja vojnog potencijala na Balkanu, smatrajući da to predstavlja direktno kršenje Dejtonskog sporazuma, posebno njegovih vojnih aspekata.
Rusija smatra da se trajno međuetničko pomirenje u Bosni i Hercegovini može postići isključivo na osnovu međunarodnog prava, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma i konsenzus svih naroda BiH. Lavrov je naglasio da bi sve izmene ovog sporazuma trebalo da budu donesene putem dijaloga, bez spoljnog mešanja i u skladu sa ustavnim procedurama.
On je takođe podsetio da je Dejtonski sporazum rezultat mukotrpnih napora međunarodne zajednice i teških kompromisa lidera sukobljenih strana. Ovi lideri su, kako je naveo, učinili ozbiljne ustupke u zamenu za mir i nadu u prosperitetnu budućnost. Duh Dejtona, kako je ocenio Lavrov, definiše potrebu za postizanjem obostrano prihvatljivih rešenja.
U okviru sporazuma su postavljeni temelji državnog uređenja Bosne i Hercegovine, utvrđeni su principi jednakosti između tri konstitutivna naroda (Bošnjaka, Srba i Hrvata) i dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su dobili široka ustavna ovlašćenja. Takođe, jasno su razgraničene sfere nadležnosti između različitih nivoa vlasti.
Lavrov je podvukao da pažljivo osmišljen sistem kontrole i ravnoteže predviđa da se važne odluke donose putem konsenzusa i kompromisa između tri strane u BiH, što ostaje temelj njihovog mirnog suživota. Ruska Federacija, kao svedok potpisivanja ovog sporazuma, postala je jedan od međunarodnih garanata koji štite postulate Dejtona.
On je izrazio zabrinutost zbog koristoljubivih interesa vodećih zapadnih zemalja, koje su, prema njegovim rečima, počele da uništavaju konstrukciju Dejtonskog sporazuma. Lavrov je ukazao na otpor koji je Republika Srpska pružila planovima za ulazak BiH u NATO, naglašavajući da Banjaluka koristi isključivo instrumente predviđene mirovnim sporazumom.
U zaključku, Lavrov je pozvao međunarodnu zajednicu i sve strane u BiH da podrže Dejtonski sporazum u interesu održivog razvoja BiH i prosperiteta svih građana, naglašavajući da je stabilnost na Balkanu od ključne važnosti.
