U Srbiji se suočavamo sa ozbiljnim problemom dečijih brakova, gde je više od 108.000 devojaka stupilo u brak pre nego što su postale punoletne. Ova pojava je posebno prisutna u romskim zajednicama, gde se prema nekim procenama čak 56% devojčica udaje pre navršene 18. godine. Istraživači i aktivisti ukazuju na to da je glavni uzrok siromaštvo, koje pritisne porodice i decu da sklope brakove kao jedini izlaz iz teške situacije.
Siromaštvo je čest faktor koji vodi do ranih brakova, a mnoge devojčice su primorane da prekinu školovanje zbog domaćih obaveza i brige o mlađim članovima porodice. U ovakvim okolnostima, udaja se često vidi kao jedini način za pobeg od teških uslova života. U nekim slučajevima, brakovi se sklapaju bez pristanka devojčica, a očevi sklapaju ugovorene brakove za njih.
Jelena Đurić iz Fondacije „Adra“ ukazuje na to da su porodice u ovim zajednicama često povezane i da se brzo šire informacije o bračnim statusima. „Onda vam kažu ovde imate problem, ovde se devojčica pre neki dan udala, otišla iz kuće, dečak se oženio, ostala je trudna, ima 14 godina,“ objašnjava Đurić, naglašavajući ozbiljnost situacije.
Statistika pokazuje da je šest odsto žena u opštoj populaciji u Srbiji sklopilo dečiji brak. Međutim, u romskim zajednicama taj procenat raste na zabrinjavajućih 56%. Osim što se ovo pitanje tiče prava devojčica, rani brakovi takođe dovode do visokih stopa adolescenstkih trudnoća. Podaci UNICEF-a ukazuju na to da skoro trećina devojaka uzrasta od 15 do 19 godina iz siromašnih romskih naselja već ima decu ili je trudna, što dodatno komplikuje njihove životne okolnosti.
Dajana Kostadinov iz UNICEF-a ističe značaj podizanja svesti o dečijim brakovima kao kršenju ljudskih prava. „Važno je da prenesemo poruku da su dečiji brakovi kršenje ljudskih prava jer lišavaju devojčice prava na obrazovanje, zdravlje i budućnost,“ naglašava Kostadinov.
Jedan od ključnih izazova u rešavanju ovog problema je mogućnost da se informacije o dečijim brakovima prikupe kroz terenski rad i poznavanje zajednica. Zbog prirode problema, devojkama je često lakše da razgovaraju sa aktivistima civilnog društva nego sa državnim organima. Resorna ministarka Tatjana Macura naglašava važnost saradnje sa organizacijama civilnog društva kako bi se postigla veća efikasnost u prevenciji dečijih brakova.
„Najbolje što mi možemo je prevencija kroz formu informisanja i edukacije. Nadam se da nećemo biti u prilici da koristimo druge represivne mere, ali informisanje, edukacija i rad na lokalnom nivou pre svega sa organizacijama civilnog društva su ključni,“ ističe Macura.
Iako srpski zakon dozvoljava brakove osobama sa navršenih 16 godina uz odobrenje suda, većina brakova u ovim zajednicama se sklapa tajno, a zakon se često ne primenjuje kao mera prevencije. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju svih relevantnih aktera u društvu, kako bi se stvorili bolji uslovi za mlade devojke i omogućilo im da ostvare svoja prava i potencijale.
U borbi protiv dečijih brakova neophodna je zajednička strategija koja uključuje obrazovanje, podizanje svesti i smanjenje socijalnih i ekonomskih nejednakosti. Samo kroz sveobuhvatan pristup možemo se nadati da će se situacija popraviti i da će devojčice imati priliku za bolju budućnost.
