Danska je danas donela odluku o zatvaranju svih aerodroma za civilne letove, nakon što su tokom noći primećeni nepoznati dronovi u blizini nekoliko vojnih objekata. Ovu informaciju potvrdio je ministar odbrane Danske, Troels Lund Poulsen, koji je naglasio da će zabrana trajati do petka naredne nedelje. „Trenutno se nalazimo u teškoj bezbednosnoj situaciji i moramo da obezbedimo najbolje moguće uslove rada za oružane snage i policiju, koje su odgovorne za bezbednost tokom samita EU“, izjavio je Poulsen.
Očekuje se da će lideri zemalja članica Evropske unije prisustvovati samitu u Danskoj u sredu, dok će u četvrtak biti održan samit Evropske političke zajednice sa 47 članica. U svetlu ovih događaja, nemačka fregata za protivvazdušnu odbranu stigla je u Kopenhagen kako bi pomogla u nadzoru vazdušnog prostora tokom ovog visokog profila događaja.
Danska vlada je dronove nazvala delom „hibridnog napada“, ali nije precizirano na koga se tačno misli. Ministarstvo odbrane Danske saopštilo je da su dronovi primećeni na više lokacija, što je dovelo do raspoređivanja „nekoliko kapaciteta“ za odgovor na situaciju. Međutim, nisu objavljeni detalji o broju dronova, njihovim tačnim lokacijama ili specifičnim kapacitetima koji su raspoređeni.
Ovo nije prvi put da se u Danskoj beleže aktivnosti dronova. Tokom ove sedmice, primećeni su dronovi iznad pet danskih aerodroma, što je izazvalo zabrinutost među vlastima. Iako nije jasno ko stoji iza ovih aktivnosti, danska premijerka Mete Frederiksen i generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavili su prošle nedelje da se ne može isključiti mogućnost učešća Rusije.
U prethodnim danima, Danska se suočila s upadima bespilotnih letelica u blizini aerodroma i važne infrastrukture u Kopenhagenu. Ove situacije su dovele do zatvaranja najprometnijeg aerodroma u nordijskom regionu na nekoliko sati. Održavanje bezbednosti aerodroma i drugih ključnih objekata postalo je prioritet za dansku vladu u svetlu ovih incidenata.
Zabrinutost zbog dronova i potencijalne pretnje iz vazduha dodatno je pojačana nakon što je NATO započeo misiju Istočna straža, koja ima za cilj jačanje odbrane istočnog krila Evrope, kao odgovor na upade ruskih dronova u poljski vazdušni prostor. Rusija je, s druge strane, negirala optužbe da su njeni dronovi i borbeni avioni narušili vazdušni prostor NATO zemalja.
Ova situacija u Danskoj ukazuje na sve veću napetost u regionu, a vlasti su svesne potencijalnih pretnji koje dolaze iz vazduha. Sa samitima EU i Evropske političke zajednice pred vratima, Danska je odlučila da preduzme sve potrebne mere kako bi obezbedila sigurnost svojih građana i posetilaca. Bez obzira na to ko stoji iza ovih dronova, situacija se mora hitno rešavati kako bi se sprečili potencijalni incidenti koji bi mogli imati ozbiljne posledice.
U ovom trenutku, Danska je u potrazi za odgovorima na pitanja o identitetu onih koji koriste dronove, kao i o njihovim namerama. Vlasti rade na tome da osiguraju da aerodromi i drugi ključni objekti ostanu sigurni dok se suočavaju s ovim novim izazovima u bezbednosti. U međuvremenu, građani Danske su pozvani na oprez i saradnju s vlastima kako bi se održala sigurnost u ovom kritičnom vremenu.
