Danska posta objavila je da će 30. decembra 2023. godine obaviti poslednju dostavu pisama, čime se okončava tradicija koja traje više od 400 godina, počevši od 1624. godine. Ova odluka dolazi kao rezultat drastičnog opadanja potražnje za slanjem pisama, koje je u poslednjih 25 godina smanjeno za više od 90 procenata. U današnje vreme, komunikacija se sve više prebacuje na digitalne platforme, što je dovelo do smanjenja potrebe za tradicionalnom poštom.
PostNord, kompanija koja je formirana spajanjem švedske i danske pošte 2009. godine, najavila je da će ukinuti 1.500 radnih mesta u Danskoj i ukloniti 1.500 poštanskih kutija. Ove promene su rezultat smanjenja potražnje za pismima, dok se onlajn kupovina i digitalna komunikacija nastavljaju povećavati. Iako će PostNord nastaviti da obavlja dostavu pisama u Švedskoj, u Danskoj će dostavu preuzeti kompanija Dao, koja već pruža usluge dostave pisama i planira da proširi svoje usluge od 1. januara 2024. godine.
Iako se čini da je interesovanje za tradicionalne pisane poruke opalo, istraživanja pokazuju da među mlađom populacijom, posebno osobama uzrasta od 18 do 34 godine, dolazi do ponovnog rasta pisanja pisama. Istraživanje koje je sprovela kompanija Dao pokazuje da ova starosna grupa šalje dva do tri puta više pisama nego starije generacije. Istraživač trendova Mads Arlien-Soborg ističe da se mladi okreću pisanju pisama kao obliku otpora prema digitalnoj preopterećenosti, tražeći način da se povežu na ličnijem nivou.
Prema danskom zakonu, postoji obaveza da se omogući slanje pisama, što znači da bi, ukoliko Dao odluči da obustavi dostavu, vlada bila obavezna da imenuje drugu kompaniju koja bi preuzela ovaj zadatak. Ovaj zakon odražava važnost tradicionalne pošte u društvu, čak i u eri digitalizacije.
Digitalizacija je postala ključna u Danskoj, posebno kroz zakon o digitalnom identitetu, poznatom kao MitID, koji se koristi za razne usluge, uključujući onlajn bankarstvo i zakazivanje medicinskih pregleda. Većina zvaničnih komunikacija sada se šalje putem digitalne pošte umesto običnom poštom. Prema podacima, 97 procenata danske populacije starije od 15 godina registrovano je u sistemu MitID, dok je samo pet procenata odlučilo da se odrekne digitalne pošte.
Kim Petersen, zamenik izvršnog direktora PostNord Danska, izjavio je: „Bili smo danska pošta 400 godina, i zato je ovo teška odluka, ali Danska je postala sve digitalnija, što znači da danas gotovo da i nema pisama. S obzirom na pad potražnje, tržište pisama više nije profitabilno.“ Ova izjava ukazuje na to da se društvo menja i da se mora prilagoditi novim uslovima i potrebama potrošača.
Iako su tradicionalna pisma na putu ka izumiranju, interesovanje mladih za pisanje može značiti da će i dalje postojati određeni oblik pisane komunikacije. U svetu koji je sve više okrenut digitalnim tehnologijama, povratak pisanih poruka može biti način da se stvori ličnija i emotivnija veza, koja se često gubi u brzini i efikasnosti digitalne komunikacije.
Na kraju, Danska pošta se suočava sa izazovima koji dolaze sa promenama u načinu na koji ljudi komuniciraju. Dok se tradicionalne usluge smanjuju, prilagođavanje novim trendovima i potrebama potrošača postaje ključno za opstanak i budući razvoj poštanskih usluga u zemlji.
