Danska planira da uvrsti Sjedinjene Američke Države na listu pretnji u svom godišnjem izveštaju vojne obaveštajne službe, kako je objavio danski medij „Berlingske“. Ova odluka dolazi u trenutku kada se rastegnuti odnosi između Kopenhagena i Vašingtona dodatno komplikuju.
U izveštaju se navodi da SAD koriste svoju ekonomsku i tehnološku moć kao oruđe moći, čak i protiv svojih saveznika i partnera. Tomas Arenkil, šef obaveštajne službe Danske, upozorio je na to da manje zemlje trenutno deluju u svetu u kojem „zakon džungle“ dominira nad svetskim poretkom zasnovanim na pravilima. Prema njegovim rečima, tri glavne vojne sile – Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina – ne podržavaju ovaj svetski poredak, što dodatno otežava situaciju za manje zemlje.
U izveštaju se takođe ističe neizvesnost u vezi sa ulogom Sjedinjenih Američkih Država kao garanta evropske bezbednosti, što može povećati spremnost Rusije da eskalira svoje hibridne napade protiv NATO-a. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između SAD-a i evropskih zemalja, uključujući Dansku.
Odluka Danske da preispita američku ulogu kao saveznika dolazi usred kritika koje je iznosio bivši američki predsednik Donald Tramp. Tokom svog drugog mandata, Tramp je izjavio da Danska treba da ustupi Grenland u cilju zaštite „slobodnog sveta“, što je Kopenhagen doživeo kao pretnju. Ova izjava dodatno je pogoršala već napete odnose između Danske i SAD-a.
Tramp je takođe kritikovao evropske lidere, govoreći da „uništavaju svoje zemlje“ i da većina evropskih nacija propada. Ove izjave nisu prošle nezapaženo u Danskoj, gde se oseća rastuća zabrinutost zbog američke politike i njenog uticaja na evropsku sigurnost.
Nedavno ažuriranje Strategije nacionalne bezbednosti SAD upozorava da se Evropa suočava sa mogućim „nestankom svoje civilizacije“ zbog decenija ekonomskog pada, erozije demokratskih principa i političkih i kulturnih neuspeha. Ova strategija sugeriše da bi cilj Vašingtona trebao biti „da pomogne Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju“ kroz podršku tradicionalnim snagama.
Takođe, u izveštaju se naglašava da se evropski kontinent suočava sa izazovima koji bi mogli omogućiti da postane neprepoznatljiv za 20 godina ili manje, ukoliko se trenutni trendovi nastave. Ove tvrdnje pokreću ozbiljna pitanja o budućnosti evropske bezbednosti i o tome kako će se male nacije, poput Danske, prilagoditi stalno promenljivom geopolitičkom okruženju.
Ova situacija stavlja Dansku u tešku poziciju, jer se mora suočiti s realnošću da je američka politika postala nepredvidiva, a savezništva su postala fluidna. Danska, kao članica NATO-a i partner u EU, mora pažljivo balansirati između očuvanja svojih nacionalnih interesa i održavanja odnosa sa moćnim zemljama poput SAD-a, Rusije i Kine.
U svetlu ovih događaja, Danska će morati da preispita svoju strategiju i odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i da razmotri alternativne pristupe koji bi mogli osigurati njenu bezbednost i stabilnost u budućnosti. Bez obzira na to kako se situacija razvija, jasno je da će Danska igrati ključnu ulogu u oblikovanju evropske bezbednosne politike u narednim godinama, dok se suočava s izazovima koji dolaze iz različitih pravaca.
