Vernici crkava koje koriste gregorijanski kalendar danas proslavljaju Božić, najradosniji hrišćanski praznik koji obeležava rođenje Isusa Hrista. Ovaj dan je posebna prilika za okupljanje porodica, razmenu poklona i izražavanje ljubavi i zajedništva među ljudima. Božić je vreme kada se naglašava važnost porodice, prijateljstva i duhovnosti.
Rimokatolička crkva, protestantske, anglikanske i pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena danas slave ovaj značajan dan. Ove tradicije se prenose kroz vekove i uključuju razne običaje i rituale koji su postali neizostavni deo proslave. Ukrajina je posebno zanimljiva jer ove godine treći put obeležava Božić po gregorijanskom kalendaru, što je rezultat zakona koji je potpisao ukrajinski predsednik. Ovaj zakon je donet kao deo nastojanja da se ukrajinski identitet i tradicija ojačaju u kontekstu trenutnih geopolitičkih izazova i otklona od ruske kulture.
Proslava Božića obuhvata različite simbole i običaje. Među najpoznatijim simbolima su jasle u kojima je Hrist rođen, jelka kao simbol večnog života i adventni venac. Jasle predstavljaju srž božićne priče, dok jelka, dekorisana raznim ukrasima, osvetljava domove i donosi radost. Adventni venac, sa četiri sveće, simbolizuje pripremu za dolazak Hrista i obeležava četiri nedelje posta.
U večernjim satima mnoge porodice se okupljaju oko božićne trpeze, koja je obično obogaćena raznovrsnim jelima. Tradiocionalna jela se razlikuju od regiona do regiona, ali u mnogim slučajevima uključuju ribu, kolače, razne salate i specijalitete koji se pripremaju isključivo za ovaj praznik. Ova jela često imaju posebna značenja i simbolizuju blagostanje i sreću u novoj godini.
U crkvama se održavaju posebne božićne službe, gde vernici dolaze da se mole i proslave rođenje Isusa Hrista. Ove službe su često ispunjene pesmama, molitvama i svečanim obredima. Mnogi vernici učestvuju u božićnim procesijama i drugim duhovnim aktivnostima koje dodatno obogaćuju praznični duh.
Na ulicama gradova i sela, božićni ukrasi i svetla stvaraju čarobnu atmosferu. Ljudi se okupljaju na trgovima, gde se organizuju božićni marketi i manifestacije, a prodavci nude razne rukotvorine, poklone i specijalitete. Ovi događaji ne samo da promovišu lokalne tradicije, već i jačaju zajedništvo među ljudima.
U mnogim zemljama, Božić je vreme kada se ljudi podsećaju na važnost davanja i deljenja. Organizuju se razne humanitarne akcije, prikupljaju se donacije za one koji su u potrebi, a mnogi biraju da svoje vreme i resurse posvete volonterskom radu. Ova tradicija solidarnosti dodatno obogaćuje praznični duh i podseća na pravu suštinu Božića.
Božić je takođe vreme kada se tradicionalno šire poruke mira, ljubavi i nade. U svetu koji se suočava sa brojnim izazovima, poruke iz božićnih propovedi i čestitki su izuzetno važne. Vernici se pozivaju da budu nosioci ljubavi i svetlosti u svojim zajednicama i da šire pozitivne vrednosti.
U zaključku, proslava Božića donosi radost i nadu, pružajući priliku vernicima da se okupe i proslave svoj zajednički identitet. Bez obzira na to gde se nalazili, Božić podseća ljude na važnost ljubavi, zajedništva i solidarnosti, naglašavajući da su vrednosti koje se dele tokom ovog praznika univerzalne i da prevazilaze sve razlike. Božić je vreme kada se svi pozivaju da se okupe, slave i dele radost sa svojim najmilijima, ali i sa onima koji su u potrebi.
