Božićni običaji u srpskom narodu duboko su protkani simbolikom, a božićna pšenica zauzima posebno mesto među njima. Ona se tradicionalno nalazi na božićnoj trpezi, uz česnicu i badnjak, i predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola praznika. Njena zelena boja i bujnost tumače se kao znak oživljavanja prirode i nagoveštaj kakva će godina biti pred domaćinom.
U narodnom verovanju, zelena i gusta pšenica simbol je plodne, rodne i uspešne godine. Upravo zato se pred Božić vodi računa da pšenica bude lepa, zdrava i bujna, jer se veruje da će takva biti i godina koja dolazi. U mnogim domovima ona ima i dekorativnu ulogu, ali njena simbolika prevazilazi estetiku i ulazi duboko u duhovni smisao praznika.
Poseban značaj ima i svetlost sveće ili kandila koje se stavlja u pšenicu. Veruje se da plamen koji probija put kroz zelenilo obasjava dom životnošću, toplinom, srećom i mirom tokom cele naredne godine, čineći pšenicu snažnim simbolom zaštite porodice.
Na drugi dan Božića, odnosno na Sabor Presvete Bogorodice, božićna pšenica se iznosi iz kuće. Prema verovanju, tada joj više nije mesto u domu, jer se završava božićni obredni krug. Međutim, ono što je posebno važno jeste da se pšenica nikako ne baca.
Pšenicu bi trebalo izneti napolje i staviti na rodne voćke, kako bi se blagoslov preneo na prirodu i budući rod. Veruje se da će na taj način drveće biti plodnije, a godina uspešnija. Ukoliko živite u gradu i nemate dvorište ili voćke, pšenicu treba ostaviti na bilo koje drvo – u parku, dvorištu zgrade ili pored puta.
Važno je pronaći prikladno mesto za nju, jer bacanje pšenice prema narodnom verovanju donosi lošu sreću. Ovaj čin simbolizuje vraćanje prirodi onoga što je od nje poteklo i predstavlja zahvalnost za sve darove koje godina donosi.
Osim božićne pšenice, u srpskim običajima važne su i druge tradicije vezane za Božić. Na primer, česnica, koja se pravi od pšeničnog brašna, takođe ima simboličku ulogu. U nju se stavlja novčić, i onaj ko ga pronađe tokom lomljenja česnice, smatra se da će imati sreće tokom godine. Ova tradicija dodatno oslikava zajedništvo i blagoslov u porodici, jer se svi okupljaju oko stola, deleći hranu i sreću.
Bojanje jaja za Uskrs je još jedan običaj koji je povezan sa plodnošću i novim životom, ali Božić se posebno ističe po svojoj simbolici obnove i nade. U srpskoj tradiciji, Božić je vreme kada se okupljaju porodice, a sveštenik dolazi da blagoslovi dom, što dodatno naglašava duhovnu dimenziju praznika.
Kao deo božićnog slavlja, domaćini često priređuju bogatu trpezu, na kojoj se nalaze razna jela, u zavisnosti od regiona. U nekim delovima Srbije, pripremaju se specijaliteti od mesa, dok je u drugim više fokus na posnim jelima. Bez obzira na to, zajednički obrok simbolizuje jedinstvo i ljubav unutar porodice.
Pored hrane, muzika i igre su neizostavni deo božićnog slavlja. Posle večere, porodice često pevaju tradicionalne božićne pesme, čime se dodatno osnažuje duh zajedništva i radosti. Ovi običaji se prenose s generacije na generaciju, čuvajući bogatu kulturnu baštinu srpskog naroda.
Božić u srpskoj tradiciji nije samo praznik, već i vreme kada se reflektuje na prethodnu godinu i postavljaju ciljevi za narednu. Duhovna dimenzija praznika podstiče ljude da se okrenu porodici, prijateljima i zajednici, jačajući veze koje su često zapostavljene u svakodnevnom životu.
U zaključku, božićna pšenica i ostali običaji vezani za ovaj praznik predstavljaju više od tradicije – oni su simbol nade, plodnosti i zajedništva. U srpskom narodu, ovi običaji pomažu da se očuva identitet i kultura, istovremeno pružajući priliku za okupljanje i proslavu života.
